0
"Dao sam od sebe sve što sam imao, svaku jednu stvar koju sam imao", rekao je režiser Kventin Tarantino najavljujući da će snimiti još jedan film i nakon toga se povući se "u penziju".
Predstavljajući svoju nedavno objavljenu knjigu „Bilo jednom u Holivudu“ u emisiji komičara Bila Maera, Kventin Tarantino izjavio je da namerava da se povuče posle sledećeg, desetog filma. Na konstataciju da je još mlad za tako nešto, odgovorio je da to radi upravo zato.
„Poznajem istoriju filma i posle ove tačke reditelji ne postaju bolji. Ne postoji neki poseban razlog koji bih glasno izrekao, neki koji bi potukao argumente pred sudom javnog mnjenja. Za ovih 30 godina, koliko radim, možda nisam snimio toliko filmova koliko neki drugi ljudi, ali to je duga karijera. Zaista duga“, rekao je Tarantino.
Kao primer reditelja koji je radio predugo naveo je ime reditelja Dona Zigela, poznatog po serijalu o Prljavom Hariju.
„Da je prekinuo karijetu 1979 godine, kada je završio ‘Bekstvo iz Alkatraza’, kakav je to film za kraj! Za padanje vilice. Ali je nastavio sa još dva, neuverljiva“, kazao je Tarantino.
Tarantino je ušao na velika vrata u kinematografiju pre tri decenije nezavisnim neonoar krimićem „Ulični psi“ (Reservoir Dogs, 1992), snimljenim delimično novcem koji je dobio prodajom scenarija za „Pravu romansu“ Tonija Skota.
Tada već postalo je jasno da se radi o scenaristi i reditelju jedinstvenog pristupa, sklonom stilizovanju nasilja, dugim i naizgled apsurdnim dijalozima, crnom humoru, nelinearnoj radnji, kadrovima prepunim referenci na druge filmove i (popularnu) kulturu i zaboravljenim radijskim muzičkim, svemu onome što će vremenom zadobiti i epitet „tarantinovski“.
Odbio je ponuđene mu komercijalne holivudske projekte poput „Ljudi u crnom“ i zaputio se u Amsterdam na snimanje „Petparačkih priča“ (Pulp Fiction, 1994), koji mu je doneo Zlatnu palmu u Kanu i prvog Oskara (za scenario).
Usledili su krimić „Džeki Braun“ (Jackie Brown, 1997), dva nastavka „Ubiti Bila“ (Kill Bill, 2003 i 2004), pa „Otporan na smrt“ (Death Proof, 2007), ratna drama „Prokletnici“ (Inglorious Basterds, 2009), vestern „Đangova osveta“ (Django Unchained, 2012), krimić zaogrnut u vestern „Podlih osam“ (The Hateful Eight, 2015) i odlični „Bilo jednom u Holivudu“ (Once Upon a Time in Hollywood, 2019) u kom, osim na istoriju „Fabrike snova“, referira i na neke od svojih ranijih filmova.
Svoj film o zlatnom dobu Holivuda koji mnogi ocenjuju i kao krunu njegove dosadašnje karijere Tarantino je i „novelizovao“ u istoimenu knjigu, a izdavač „Harper Kolins“ ju je opisao kao Tarantinov „dugo očekivani prvi roman, istovremeno urnebesan, izvanredan i brutalan, pun izneđenja i ponekad šokantan“.
„Talenat Kventina Tarantina za pisanje bio je vidljiv još od njegovih prvih scenarija, ali kad vidite to koliko vešto udahnjuje život svojim likovima na stranicama i kako neprekidno iznenađuje čitaoce, čak i one koji znaju film napamet, vidite majstorskog pripovedača koji se okušava u novoj formi i osvaja je“, rekao je Noa Iker, izvršni urednik kuće „Harper Kolins“.
I to je ono čime Tarantino namerava da se bavi ubuduće. Živi u Izraelu, pišu svetski portali, sa suprugom Danijelom Pik i njihovim trogodišnjim sinom i planira da se posveti pisanju. Sa istim izdavačem potpisao je ugovor i za knjigu eseja o filmu.
Ali, pre toga će snimiti (bar) još jedan film.
Tarantino je, u emijsiji Bila Maera, spomenuo i da je razmišljao o tome da uradi i rimejk sopstvenih „Uličnih pasa“.
Da li će to i uraditi, nije hteo ni da potvrdi, ali ni da potpuno odbaci. Pre dve godine izjavio je i da bi voleo da režira horor.
„Ako mi padne napamet odlična priča za horor, snimiću ga kao svoj deseti film. Volim horor filmove. Voleo bih da snimim horor“, rekao je Tarantino tada.
