340
Kad kod Mocarta sviraju violinu u egzaltaciji to je onda Mala noćna muzika; kad predsednik Srbije iz mraka, pod reflektorima nesrećnih kamera državne televizije, objavi rat feragostu, onda je to Mala noćna histerija, zbog rejtinga dakako.
Da vi i ja ne bismo morali, predsednika je pomno slušao zlosrećni urednik političke rubrike Vojislav Milovančević, i onda smo je – zajedničkim snagama – razbili na tri partiture: adađo (lagano), krešendo (ubrzano) i furiozo (divljački).
Na početku, Voja je primetio da je predsednik ponovo prognozirao završetak radova na bolnici „Tiršova 2“ za 4-5 godina, iako je to obećanje dato i 2022. godine. To je bio adađo, koji se polako, gotovo ceremonijalno, spustio na katodne cevi.
Onda je govorio o litijumu. Najpre je oklevetao Duška Vujoševića, zapravo blatantno mu je rekao da laže, a onda je stigao do glave. Svoje. To je bio krešendo.
“Ja razumem zašto mene toliko mrze i zašto traže moju glavu. Pa, neće niko da se suprotstavi. Ja slušam ove stručnjake koji ništa na svetu ne vole nego pare. Svaki drugi dan su u Vladi Srbije i zovu mene i traže pare… Onda izađu na televiziju i kažu da je strašan taj strani kapital, Rotšildi… Kakvi, bre, Rotšildi, šta pričaš gluposti? A oni uzimaju pare od Rokfelera, Rotšilda i svih ostalih… Ali tako im je lepo i tako valjda lepo zvuči… To što oni vole pare za svoje džepove, to im je super, pa pomišljaju da su svi drugi ljudi kao i oni…”, objašnjavao je ljutito Vučić.
Ovo je, nesumnjivo, poruka SPS i nelojalnim elementima unutar SNS. Predsednik voli da istakne da je sam na braniku, da mu niko ne pomaže, hoće reći da „hrani“ tolika usta u svojoj i koalicionim partijama, a zahvalnosti nigde. I tu je, bogami, upravu: gde je sad neko da se baci pod bager, sad kad treba, a ne kad se izmišljaju atentati – i predsednik zna da je tad najlakše.
Onda je ljude koji protestuju protiv istraživanja litijuma nazvao budalama. Baš tako, uživo u programu:
340
31
28
“Ali mi smo ti koji donose odluku… ‘A, ne, ne, vi ste zlikovci’.. Mi smo zlikovci, a oni su neka fina gospoda. Jeste li slušali šta ti ljudi pričaju? Hoćete li takvi zemlju da vam vode? Da vam je zemlja ravna ploča. Hoćete to da vam vaspitava decu? Pa, šta će vam bolnice? Napij se rakije i izlečio si svaku bolest. To bi mi je otac rekao pre 35 godina.. Je l’ to hoćete da vodi zemlju?”, rekao je Vučić i napao sopstvenog oca, bez povoda. I ovde je u pravu predsednik, ima različitog sveta među onima koji se protive kopanju litijuma u Srbiji, ali baš sumnjam da su najvažniji eksperti u ovoj oblasti, potpomognuti ljudima okupljenim oko „Proglasa“, ravnozemljaši ili kako god da se zove ekipa koju predvodi kantautor Vlado Georgiev.
Na kraju, predsednik je govorio i o lečenju dece leptira, ali taj deo nećemo citirati. To je furiozo, bestidan i divljački, sami ga zamislite.
Sve ovo predsednik je odsvirao jer mu dnevne ankete pokazuju da stvar sa „Rio Tinto“ stoji loše. Uzalud ublažavanje retorike, uzalud i flertovanje sa odlaganjem kopanja (istražujemo, istražujemo), građani Srbije očigledno nisu spremni da uđu u tu avanturu, i tu ne pomaže ni hiljadu odgovora na tekstove „Nove“.
Zašto onda predsednik ne reterira? Ne znamo, ne može se ni saznati jer je državna politika u ovom i svim ostalim segmentima potpuno netransparentna. Možemo da nagađamo: neko je nekom nešto obećao, neka transakcija se dogodila. Možda nije u pitanju novac – možda je tek pakt o nenapadanju. Bilo kako bilo, predsednik se do sada izvlačio iz brojnih neprilika, ali na ovoj je već jednom polomio zube. Ne sumnjam da će od dve loše izabrati onu opciju koja će mu obezbediti ostanak na vlasti. Onda ostaje na građanima da procene šta im je više u interesu: da svakih pola godine izlaze na ulicu, ili da promene ono što ih na ulicu izvlači.
I ne, ne mislim tu na litijum.