Srbija ne treba da čeka na svog Jakova - i Milo je pao zbog nečeg drugog

Euforija je skrajnula jedno važno pitanje – da li je Jakov pobedio više nego što je Milo izgubio.Đukanovića je mogao da pobedi i Milojko Spajić, prvobitni kandidat Pokreta Evropa sad koji je i započeo kampanju, ali je diskvalifikovan zbog prebivališta koje ima u Srbiji. Milatović je u trku ušao tek nešto više od dve nedelje pre izbora. Pa kako to da Crna Gora ima bar dva Jakova, a Srbija nijednog.Jakov Milatović je spram sebe imao jednog potrošenog diktatora protiv čijeg odlaska ništa nisu imali ni njegovi dojučerašnji partneri i zaštitnici sa Zapada.Đukanović je još pre dve godine izgubio potpunu kontrolu nad aparatom represije, a dotad je mogao izbore da dobija dok ih je nesmetano nameštao. Čak i uz tu mašineriju na predsedničkim izborima 2013. njegov kandidat Filip Vujanović pobedio je Miodraga Lekića za tek 2,4 odsto.Milo Đukanović je u poslednjoj fazi vladavine potrošio poslednji adut – crnogorski nacionalizam. Igrao je i na kartu srpskog nacionalizma, išao u Miloševićeve ratne pohode, štitio ruske interese u Crnoj Gori i prodao Kombinat aluminijuma Putinovom oligarhu Olegu Deripaski.Na kraju ušao je u klinč sa SPC i navukao na sebe gnev velikog broja vernika ove verske zajednice, a onda je ono što je nastalo kao protest zbog ugrožavanja verskih sloboda, preraslo u opštenarodni bunt.Najvažniji detalj tih događanja koja su prethodila parlamentarnim izborima u Crnoj Gori 2020. bio je prkos ljudi koji su uprkos pretnjama policije nastavili da se okupljaju.Strah je razbijen.Posle toga sve je bilo moguće i izvodljivo.Milo Đukanović je izgubio moć još 2020, a nogom za vrat mu nije stalo novo lice, školovano u inostranstvu, neupitne biografije, već starac od 82 godine mitropolit Amfilohije Radović, uz čije ime su u javnosti išle i mnoge kontroverze – od afirmacije srpskog nacionalizma, preko protivljenja evropskim integracijama do šurovanja s istim tim Milom Đukanovićem.Razlika od 20 odsto kojom je mladi Podgoričanin odvalio doskorašnjeg gospodara Crne Gore najbolje govori ne o Jakovu, već o Milu.Toliko se smučio Crnoj Gori posle više od tri decenije apsolutne vladavine DPS obeležene zastrašivanjem, korupcijom, ubistvima novinara i policajaca, švercom cigareta i kokaina, partokratije.Sigurno je da će Milatović razočarati radikalniji deo birača prosrpskih partija jer će država nastaviti evropskim putem kao članica NATO koja Kosovo priznaje kao susednu državu.I sigurno je da su građani Crne Gore dobili predsednika koji je smenjiv.A što se Srbije tiče, ovde će vlast biti promenjena onda kada građani pobede strah i upornim uličnim protestima uzdrmaju represivne stubove režima, Vučić istroši trikove, a zapadni partneri procene da im više nije potreban.Tada će SNS sjahati, a ne kada se pojavi neki novi mesija. Takvog slobodno ne čekajte.