Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Izgleda da je srpska rakija počela da pobeđuje i na domaćem i na gostujućem terenu. Čuli ste da nas je Unesko uvrstio u listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Što bi rekli fudbaleri, tri boda u gostima. Eto dobre prilike da se dičimo, jer doskora kao da smo se stideli tog našeg umeća. Čak smo joj i pogrdna imena davali – brlja, mučenica i sl.

Eksperti ove organizacije prepoznali su da je „socijalna praksa i znanje koje se odnosi na pripremu i upotrebu šljivovice primer značajne kulturne tradicije“. Dakle, pravljenje rakije je kulturni događaj i tako mu treba i pristupati. Naravno, ispijanje može da bude u potpunoj suprotnosti. Hik!

Druga pobeda je takođe važna. Jer, da bi osvojio svet moraš biti gazda u svom dvorištu. Prema nezvaničnim, ali pouzdanim podacima, rakija je konačno pretekla viski po prodaji u Srbiji. Reč je o legalnoj trgovini, gde ne ulaze pijace i sivi promet.

Pročitajte još:

Ima profesija koje su nezamislive bez rakije. Nju voli svaka uniforma – vojska, policija, železničari, ne zaostaju ni glumci, novinari… U mnogim bogatim kućama ona je stvar prestiža, časti i tradicije. Kod čuvenog kardiohirurga pio sam ovo blago sa njegovim imenom napravljeno od šljiva iz kojih su izvađene koštice – klizi niz grlo i greje stomak. I dušu.

U Sečoj Reci detinjstvo je mirisalo na rakiju. Ne, nisu deca pila nego su cisterne dolazile dva, tri puta sedmično. Pretakalo se, pa dalje „šljivka“ odlazila u Sloveniju. Slovenci flaširali i prodavali po Evropi. Bilo je para, seljaci natovare burad na traktor, istovare kod Luke magacionera, naplate i kupe novu „Rakovicu“. (Đe rekoh traktor – što su naprednjaci uništili proizvodnju IMT?)

Šljivovica je u jednom periodu bila hit piće u Nemačkoj. Čak sam slučajno učestvovao u pripremi izvoza. Sve je to nestalo u godinama raspada Jugoslavije. Zamrla proizvodnja, prodaja, nestale velike državne destilerije. Klali smo se sa braćom umesto da se bavimo svojim poslom. I onda iz pepela, od nule smo krenuli. Eto baš ovih dana rekoše da smo od januara do septembra izvezli rakije u vrednosti od 10 miliona evra, ili 30 odsto više nego u 2021.

Uspeh, ako se ima na umu odakle idemo, skromno ili mizerno, ako se zna potencijal ove grane poljoprivrede. Ili ako se pogleda na proizvodnju i pazare svetskih džinova. Domaći stručnjaci, pa i neki u inostranstvu, tvrde da srpske rakije proizvedene od voća spadaju u sam vrh žestokih alkoholnih pića, tamo gde su konjak i viski.

Najpoznatiji francuski konjak „henesi“ godišnje se pojavi na tržištu u 50 miliona boca, poznati škotski viski „glenfidiš“ isporučuje se u pet miliona primeraka. Ne baš sveži podaci govore da Škotska godišnje proda viskija za oko pet milijardi evra.

Srbija ima potencijal za proizvodnju 100 miliona litara rakije. Kad bismo samo trećinu izvezli, ne bi nam trebale prljave tehnologije. Ali dok su Bonaparta i Čerčil uživali u konjaku i viskiju, naš autovani glupan uživa u „Rio Tintu“. Litijum će biti i proći, rakija je večna.

Komentari

Svi komentari (2)