"Skidanje paučine: Kako se Vučić setio Tome, nakon što ga je kanibalistički priklao, sažvakao i ispljunuo"

Naviše se više nema kud, a na strmini ispod nema stepenica niz koje bi se, kad se već mora odozgo, moglo relativno bezbedno spustiti na kakvo sigurnije tlo. Mudri vladari uvek ostave neki rezervni izlaz, neki konopac za bezbednije prizemljenje, a budale koje opijene vlašću pomisle da su večiti na to zaborave i prenebregnu spasonosnu odstupnicu.Tako se i Vučić, žonglirajući na tom vršku sopstvene faraonske piramide, shvatajući s užasom da nema rezervni padobran, dosetio svoje bivše partije koje se beše skoro odrekao u nameri da je žrtvuje na oltaru nekakvog Pokreta za državu, koji mu je neslavno propao i pre nego je začet. Istina, u ovom trenutku je on potrebniji stranci, jer je kod sebe akumulirao i moć i autoritet, ali je svestan da bi se, u slučaju propasti SNS, on našao u poziciji Mila Đukanovića posle izbora 2020. a takva sudbina ga užasava. Bez njega naprednjaci su duplo golo, on bez partijske mašinerije, uvek spremne da ga dodatno uzdigne, pridrži i obogotvori samo prazna ljuštura kroz čije prste će brzo iscureti ogromna vlast.Video je kako, do juče, vladajuća partija s dvocifrenom podrškom očas posla može pasti ispod cenzusa i rasplinuti u nebitne derivate da se nikad više ne oporavi (pogledati pod www.demokratska stranka). Vučić i partija kojoj formalno više nije na čelu, a suštinski joj je i dalje sve i svja, u nekoj su vrsti sijamske veze gde bi „smrt“ jednoga povukla u ništavilo i ono drugo, samo je pitanje redosleda kojim bi se ta propast odigrala.  S tim što je on na još nekoliko godina osiguran predsedničkim mandatom, a stranka pred ozbiljnim izbornim izazovom u koji ulazi s mnogo više neizvesnosti nego do sada.Odlučivši se, očigledno u velikoj nuždi, za decembarske izbore i sebe i stranku doveo je pred ozbiljan ispit, a u tom „survajvingu“ se onda hvata za svaku slamku, pa su tako dobro došli i oni „otpisani“, po principu - ajde Mujo i ti, da je više svatova. Otud se u igri odjednom ostavlja i svojeglavi Šapić koji je, po svim pokazateljima, bio pušten niz vodu da se sam olupa i nestane, na čemu je ovaj prilježno radio, a sad je iz pećine u kojoj godinama spava zimskim snom probuđen i Tomislav Nikolić.Naime, u subotu se u Šapcu na obeležavanju petnaestog rođendana SNS, tokom motivacionog hrabrenja sebe i partije, Vučić setio veselog Tome koga, nakon što mu je ovaj doneo i prepustio vlast, beše onako kanibalistički priklao, sažvakao i ispljunuo. Naprasno skidanje paučine s Nikolića govori o Vučićevoj panici i svesti da nešto može poći po zlu, pa je aktivacija zaboravljenog asa u sklopu poziva na čvršće jedinstvo i zbijanje naprednjačkih redova. Drugo je pitanje šta to i da li će bajčetinski vojvoda, ušuškan u luksuznom rezidencijalnom konaku s izmišljenom poslovnom agendom, moći da učini i doprinese u borbi za pobedu i opstanak svoje bivše partije. Nikolić, verovatno, u ustima još vuče gorak okus izdaje i odbacivanja, ali, s obzirom na to da su oni refundirani lagodnim životom na čelu fantomske Kancelarije Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje s Rusijom i Kinom, ostaje obaveza da se u ovim odsudnim vremenima nađe svojoj bivšoj partiji. Osim toga, Vučić i savetnici su (pravilno) procenili da vaskrsnuće „starog momka“ u predstojećoj kampanji ne može da šteti, a može da koristi i da će njegov ribrending aktivirati i motivisati onaj deo članstva kojem je Nikolić još na srcu.E sad, na koji način će operativno Vučić iskoristiti svog prethodnika pokazaće se u kampanji. Dobro je da se nije setio i Šešelja, mada nikad se ne zna.