0
Da je kojim slučajem srpski ministar odbrane izazvao udes sa smrtnim ishodom možda nikad ne bismo saznali za tu saobraćajku. Verovatno bi nestali snimci i bitni dokazi, a sa televizora bi čuli ono poznato: „Ne dam“ tog i tog.
Sve tri mogućnosti se svode na isto – ministar ne bi odgovarao. U Srbiji je svaki državni funkcioner, svaki vođin stranački pajtos zaštićen kao beli medved. Ako ne verujete pitajte Babića. A mogu da se izjasne Milan iz Banjske i ona dvojica ministara što su „oborila“ helikopter sa sedmoro ljudi.
Vučevićev hrvatski kolega, Mario Banožić nije imao naprednjačku zaštitu. Juče ujutru je izazvao nesreću u kojoj je jedan čovek stradao, a već popodne ga je premijer razrešio dužnosi i imenovao naslednika.
Hrvatskom narodu nisu plasirane lovačke priče, iako je Banožić lovac. Niti je naknadno priveden njegov službeni vozač. Kao kad je u Doljevcu smrtno stradala Stanika Gligorijević, a njegovo pokvareno božanstvo objavilo da „Babić nije vozio“. Tačka, kraj.
Mogu Stanikina sestra i sinovi da plaču koliko hoće, da traže pravdu – nema. E sad, da je Stanikina familija bogatija od tog tipa što je sedeo za volanom bilo bi pravde. Ovako… A nisam siguran da je onaj što se prihvatio da robija umesto šefa uopšte i video zatvor. Da jeste već bi nas Pokvarenko obavestio o tome, isto kao što je saopštio da „Radoičić nije ubio Olivera“.
Hrvatska nije baš neka cvećka od države, ali je članica Evropske unije, što će reći ima sistem koji elementarno funkcioniše. Ne možeš da izazoveš nesreću sa smrtnim ishodom i da ostaneš na javnoj funkciji. Takve stvari su nespojive, sem u Srbiji.
PROČITAJTE JOŠ
Možeš biti najbolji, ali ako se desi tragedija – izvini, doviđenja. Tako se štiti poredak, zakoni, država i narod. Ne arlaukanjem, ne inaćenjem i trabunjanjem, „ne dam Gašića“.
Ali ako urušavaš sistem i moralne norme jednog društva, onda možeš sve. Čak i da na mesto ministra dovedeš čoveka koga zovu „doktor smrt“. Lika koji se slikao sa vođama zloglasnog zemunskog klana. Da podsetim, to je klan koji je ubio Zorana Đinđića.
Ako razvališ sistem onda možeš da postaviš vlasnika pečenjare za direktora najveće srpske firme, možeš slobodnom pogodbom da gradiš puteve i bolnice. Ne treba ti tender, pa uvid u trošenje para. Dovoljna je samo provizija od nekoliko desetina, stotina miliona evra.
Kad nema sistema onda ima državne plantaže marihuane. I ne moraš da pokreneš istragu kada inspektor policajac tvrdi da mu je nuđeno 100 hiljada evra da odustane od Jovanjice. To je smisao urušavanja institucije, da bi samodržac mogao da radi šta hoće. Sa našim novcem i našim životima.
Zato nama treba Evropska unija, a ne zbog toga što nas tamo vole i što tamo teku med i mleko. Isključivo zbog sistema. Ima i kod njih svačega i plagijata i korupcije i krađe, ali kad se otkrije onda „padaju“ glave. Nema inaćenja: „ne dam“ tog i tog.
Pre neki dan je portugalski premijer podneo ostavku samo nekoliko sati pošto su tužioci pritvorili njegovog šefa kabineta. Stavlja mu se na teret korupcija pri davanju koncesija za iskopavanje litijuma. Kažu, šef kabineta je koristio ime i autoritet premijara kako bi „odblokirao procedure“.
Pazite, koristio ime i autoritet premijera. Kod nas najmoćniji čovek, predsednik države lično lobira za Rio Tinto i litijum. Ne koristi tuđe ime, nego je zalego i koristi državnu funkciju da nam uvali svetske trovače, „humaniste“ iza kojih ostaju grobovi i opustošena zemlja.
A naše tužilaštvo ćuti, prava slika zarobljene države. Zato nam treba sistem i Evropska unija, ne zbog vrućih uštipaka. Njih moramo sami da pravimo.
BONUS VIDEO Portugalija zbog korupcije u političkoj krizi: Predsednik odlučuje šta dalje nakon hapšenja ministra i šefa kabineta premijera zbog litijuma
