Režim bušan kao rešeto: Piše Nikola M. Jovanović

Vlast je bušna kao rešeto. U tome značajno doprinosi elita naprednjačkih „kazanždija“ – najbližih budžetu iz kojeg pojedinci dobijaju priliku da preko noći uvećavaju biznise za po stotinu puta. Novac curi ka najbližima Andrićevom vencu, dok su građanima namenili opasnu, nekvalitetnu i preskupu infrastrukturu, na kojoj su pojedinci bliski SNS zgrtali pare.

Svestan je i Vučić šta je državi uradio. Međutim, od toga mu je bitnije da sačuva rejting koji nezaustavljivo pada, pa je otišao u Moskvu da sačuva bar jednu stolicu svoje spoljne politike. Amerika ga iskorištava za poslove porodice Tramp, sa Briselom je na ratnoj nozi, Kinezi su uzeli najveće poslove za koje je Srbija podigla kredite i teško da ih trenutno zanima išta više.

Ideja nenadležnog, koji pokušava sve da zadovolji interese i Istoka i Zapada takođe ima rupu - Srbija sa Vučićem na čelu iscrpla je svoje epizodne uloge. Svestan je toga i najmoćniji u SNS pa rasprodaje sve budzašto verujući da će ga servilnost i stabilnost bar još neki dan očuvati na poziciji.

Problem je što se traže vanredni parlamentarni izbori na kojima bi trebalo protivnik da mu bude lista koju podržavaju studenti. Nema potrebe ulaziti u to ko treba da bude na listi, ko treba da je podrži. To su sve stvari koje bi u narednim danima trebalo da se reše.

Ono što je bitno je da spremnošću studenata da stanu iza jedne liste oni prave realnu alternativu ovoj vlasti. U Evropi to već znaju, Amerikaci čekaju da poslovi Džareda Kušnera dobiju „zeleno svetlo“, Kinezi su se netransprentnim poslovima već obezbedili. Rusi će, ukoliko dođe do dogovora oko Ukrajine, spremno zaboraviti Kosovo zarad svojih interesa.

Uzalud se nenadležni upire da pokaže kako je svima bitan i „igrač“ na diplomatskom polju.

Pokušava da stvori iluziju moći , svaki odlazak van zemlje mu je neuspela misija.

Prozreli su ga ljudi u Srbiji, dovoljno je da se pojavi jedna povorka studenata u bilo kom delu Srbije da razbuca godine propagandnog trovanja RTS-om i režimskim tabloidima, svi su već zaboravili njegove tvrdnje da je pobedio, kako je naziva, obojenu revoluciju.

Na Dan pobede nad fašizmom Vučić je u Moskvi gledajući oko sebe ko je sve došao na paradu postao svestan da se dan poraza njegovog režima bliži. Morao je da statira kod Putina, ne zbog prvog čoveka Rusije, već zbog toga što je počeo da grebe noktima za svaku trunku podrške koju može da dobije. Kremlj - jedina stolica na koju je bezrezervno računao počela je da mu se izmiče.

Ukratko, Vučić polako prestaje da bude deo rešenja i svi ga akteri na međunarodnoj sceni već vide kao deo problema. Kada se na to doda alternativa vlasti, koja je jača nego ikada do sada, stvaraju se uslovi za smenu režima.

Neki analitičari procenjuju da je u zahtev za vanredne izbore uračunato i to da će se na izbore ići u istim, možda čak i gorim, uslovima. Studenti su očigledno uvereni da podrška koju uživaju može to da prevaziđe. Nije prvi put da idu protiv verovatnoće. Nije prvi put ni da su je pobedili. Činjenica da takva lista postaje alternativa nije važna samo za režim i strane sile, već i za opoziciju koja mora da shvati da bi trebalo da pomogne kako god može da se izbori pobeda nad SNS, a da se posle na nekim fer izborima bore za svoje mesto pod suncem.

Oni koji to ne budu shvatili, moraće da snose odgovornost za opstanak svojih partija bez obzira na to koliko su jake, jer će se na ovom primeru videti i gde su i koliko i one bušne.