0
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković je sigurno među prvim Srbima koji su se javili na Putinovu delimičnu mobilizaciju.
Srbija je sa Rusijom, odnosno Selaković sa Sergejem Lavrovom usred krvavog rata u Ukrajini, a posle proglašene delimične mobilizacije u Putinistanu, potpisao nekakav protokol. Selaković kaže da je u pitanju tehnička stvar, a meni se po glavi već vrzma pitanje koliko može da bude opasna ta tehnička stvar i na šta sve može da izađe.
Razne „tehničke stvari“ su nas skupo koštale. Kome uopšte pada na pamet da usred najvećeg ratnog sukoba na tlu Evrope, koji je započela Rusija, sa istom državom potpiše nekakav „tehnički protokol“? Zašto je ministar Selaković uradio nešto što u ovom trenutku može koristiti samo nekoj drugoj državi?
Ne bih znao tačan odgovor na ovo pitanje, ali ono što mogu da pretpostavim mi se ne sviđa. Pretpostavljam da je Srbija sa Rusijom potpisala protokol zato što je to morala da uradi. Zašto morala? Setite se gasnog sporazuma, nadolazeće zime, i nekakve podrške oko Kosova koju odavno većina građana niti vidi, niti oseća s obzirom na to da pokrajina skoro svakog meseca sve više postaje sused.
Naša odbrana i alibi prema partnerima sa Zapada biće da potpisani dokument ne podrazumeva ništa strašno, da su to sve neke bezazlene tehničke stvari, te da smo morali da ga potpišemo, a oni sa čijom spoljnom politikom treba da se usaglasimo (Brisel) će i ovaj protokol da cene kroz prizmu zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Znači, opet ćemo dobiti lošu ocenu.
Srbija i Rusija već imaju „Radnu grupu za zajedničku borbu protiv obojenih revolucija“, a ruski opozicionari koji su dolazili u Srbiju na konferencije ovde su bili pod stalnim nadzorom, ti podaci su dostavljeni ruskim bezbednosnim službama, a neki od njih su kasnije uhapšeni.
PROČITAJTE JOŠ:
Otkako je proglašena delimična mobilizacija u Rusiji u Srbiju je stiglo mnogo Rusa koji bi da se sklone od bezumnog bratoubilačkog rata u kojem ne žele da učestvuju.
Od zemlje koja usred odijuma svetske javnosti prema potezima zvaničnog Kremlja sa istim tim zvaničnicima potpisuje protokol, koja snima i cinkari ruske opozicionare moglo bi se očekivati I da juri i vraća nazad ruske građane koji beže od Putinovog režima. Mi u Srbiji u tome baš imamo iskustva.
Oni koji su devedesetih učestvovali u ratnim sukobima i lovili mladiće po Srbiji da bi ih poslali na front preko Drine, danas su ideolozi patriotskih, proruskih ekstremističkih grupa te i oni, iako sada već sedih glava, mogu da pripomognu da Putinova mobilizacija ima bolji odziv i da Srbija primi što manje vojno sposobnih ljudi iz Rusije. Već imamo pomenutu Radnu grupu, a sada i nekakav protokol o saradnji, čiji sadržaj nismo videli i tešimo se time da je najgušće tamo, u Ukrajini.
Tešimo se dok nam patrijarh SPC Porfirije ne kaže da granice nisu konačne i da nismo sigurni da se u budućnosti neće menjati. Siguran sam da je obradovao ovdašnje ratne huškače.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
