Ove nedelje je naša koleginica Dragana Pandurević Jovović obelodanila svoje mučno iskustvo sa porođaja, tokom kog je preživela psihološku i fizičku torturu od medicinskog osoblja u bolnici. Iznova su se podigli glasovi hiljada žena koje su preživele svoje porođajne horore dok su donosile novi život na ovaj svet. Ipak, od njihovih krikova još je glasnija tišina onih koji su dužni da progovore na ovu temu.
Direktor bolnice u kojoj je Dragana preživela pakao ćuti. Ćuti Ministarstvo zdravlja. Ćuti policija. Ćute i dežurni zaštitnici porodičnih vrednosti, koji su uvek najglasniji. Ćuti i predsednik države, koji se meša u sve. Da li to znači da mu hiljade žena koje su pretrpele užas, za koji ne odgovara niko, nije dovoljno važna tema?
Zdravstvene ustanove Srbije su uspele da nas ubede da nikad ni za šta ne treba da se izvinjavaju. Danima slušamo stravične ispovesti po medijima, a čak ni mi ne prozivamo odgovorne. Ljudi u komentarima negoduju zbog čega Dragana nije imenovala babicu koja joj je tokom porođaja rekla: „Dabogda se ugušila.“ Zaboravljaju da nama Dragana nije dužna ništa. Ona je preživela, po svemu sudeći, teško akušersko nasilje.
Bolnica je dužna da se oglasi, da kaže da će taj i svaki drugi slučaj ispitati, da ih zaista ispitaju, da pred javnost koja je vrlo uznemirena iznesu bez uvijanja ono što su saznali i da obelodane sankcije koje će snositi oni koji maltretiraju žene na porodiljskim stolovima. Mi te bolnice plaćamo, od naših para se isplaćuju plate i tim direktorima, babicama, akušerima, a i zaposlenima u Ministarstvu zdravlja. Oni su dužni da odgovaraju nama, kao što su bolnice dužne da učine porođaj što manje bolnim i iskustvo rađanja što normalnijim, a ne da tutnje sadističke porive na ženama koje se rastavljaju od svog života dok donose život na svet. Ako bolnica to ne uradi, ministarstvo je dužno da smeni upravu. Svim ženama u Srbiji je jako potrebno da se nešto konkretno uradi povodom akušerskog nasilja. Žene koje su preživele torturu i snose trajne posledice, treba da dobiju odštetu. Neki nasilnici iz medicinskih redova treba možda i krivično da odgovaraju.
Nijedna žena se nije iznenadila kada je čula Draganinu ili bilo koju drugu ispovest sa porođaja. Sve mi to odavno znamo, samo nismo sve znale da ne mora tako. Talasi ispovesti nas ohrabruju za borbu i ulivaju nadu da nas neće uvek seći kao životinje i još nas verbalno ponižavati sve vreme oni koje plaćamo da nam pomognu. Odgovorni ne smeju da ignorišu sve te krike. Ćutanje na akušersko nasilje je nepoštovanje svih majki u Srbiji, a i njihovih beba.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare