0
Ajmo ovako - Oskar od Pambukovice još nema nameru da prepusti vlast u glavnom gradu. To nije pretpostavka već aksiom koji se ne dokazuje.
Kad gospođica Ana za koji dan obznani da će prve nedelje u junu Beograđani opet na birališta biće to ulazak u tunel odakle se ne nazire svetlo. Tumaranje u mraku u kome odzvanja halabuka naprednjačkog ganga.
Vlasniku Srbije sasvim je svejedno da li će opozicija igrati kako on svira ili će se odlučiti za bojkot. Važno je da se Beogradu navuče ludačka košulja, da mu se nametne starateljstvo i nastavi pljačkanje i razvaljivanje po sistemu, fontane na Slaviji, palmi sa Kalemegdana, prevrtanju kaldrme na Trgu Republike ili spomenika Stefanu Nemanji.
Zna nesreća sa Andrićevog venca da čitava Srbija gleda u prestonicu. I čeka. Čeka da se mafijačka čarapa raspara, pa da se i oni oslobode. Da se otarase onih koji su dojadili i Bogu i narodu. Nisu samo Topalku, nego svakom ko ima zrno soli i malo dostojanstva.
Sva je prilika da izbora u junu neće ni biti. Ne treba nikakva mudrost da se to vidi. Od oslobađanja medija nema ni govora, birački spiskovi se dopunjuju sirotinjom iz unutrašnjost, autobusi glasača iz Male Krsne, Kovina, sa Kosova… već su obezbeđeni. Tu je i gospodin Dodik sa svojom armijom.
Ono što je Kurti u aprilu prošle godine uradio na severu Kosova ponoviće se u malo izmenjenom obliku Beograđanima. Nije Aljbin zabranio Srbima da izađu na izbore, samo je napravio sve da bude kako je i bilo. Srbi su bojkotovali, a Albanci preuzečli vlast sa nekoliko stotina glasova.
Neće ni Vučić zabraniti opoziciji samo će je naterati da odustane od trke pod njegovim uslovima. I onda ćemo imati nelegitimnu vlast baš kao i u četiri kosovske opštine sa srpskom većinom.
U međuvremenu Kurti je oposlio što je naumio, uglavio je policijske i vojne baze tamo gde je hteo, podstakao iseljavanje i usput udario Radoičića po prstima. Sad mogu i novi izbori, može da ih sprovede i međunarodna zajednica. Nije važno, posao je završen.
Opozicija u Beogradu treba da insistira na jednoj, jedinoj stvari – biračkom spisku. Čišćenja uljeza je najvažiniji preduslov da izbora uopšte bude. Nije normalno da se broj stanovnika poklapa sa brojem glasača, 1,6 miliona. A gde su maloletnici koji čine dvadesetak odsto populacije? Bez toga nema izbora. Kao što ih neće ni biti.
Svi oni koji su planirali odmor u predsezoni mogu bezbrižno da putuju, ništa neće propustiti. A posle? Posle ćemo gledati kako drznici siluju prestonicu. Evropa će se baviti Rusijom i svojim problemima, Ameri će brojati bore dvojici staraca, a mi ćemo kukati kako nelegitimna vlast sve upropasti. Već viđeno.
Potom bi dogodine u ovo doba mogli da krenu razgovori o novim izborima, sa nezavisnim kontorlnim telom i tako to. Pa onda, u najboljem slučaju, marta ’26. da ponovo biramo.
U svakom slučaju poslednje izbore sa naprednjačkim pravilim smo već odgledli u decembru. Sve što sledi biće samo opstrukcija, teranje u bojkot, kupovina vremena, zaoštravanje podela i izazivanje sukoba. Sa njihovim rukama u našim novčanicima.
Voleo bih da sve grešim i da vlast prsne već kod Male Krsne. Ali, nismo mi te sreće.