Podeli
Foto: Goran Srdanov

Najavljuje se “značajno povećanje penzija” u sledećoj godini. Pitanje jeste značajno (važno, bitno), iz socijalnog, ekonomskog, budžetskog i političkog aspekta.

Penzionerima poštari donesu (ili im se na račun uplati) oko 600 milijardi dinara ili 5 milijardi evra godišnje. To je ubedljivo najveći javni rashod. Odakle pare? Oko 60 odsto prikupi posebni penzijski fond, koji se puni uplatama (doprinosima) zaposlenih. Zamišljeno je da zaposleni u potpunosti na ovaj način finansiraju penzionere, ali to više nije moguće (u čitavom svetu) – ljudi duže žive i primaju penziju, a zbog manjeg nataliteta ima manje zaposlenih koji uplaćuju doprinose. Pošto se iz doprinosa ne prikupi dovoljno, ostatak, od 40 odsto, dotiraju svi poreski obveznici, tj. budžet na osnovu naplaćenih poreza i drugih nameta.

Jedan odsto povećanja penzija znači da se u masi isplati za oko 6 milijardi dinara (50 miliona evra) više para za penzije nego ranije, a isti taj jedan procenat najvećem broju penzionera donese dodatnih oko 200 dinara mesečno (1,7 evra). Šest i po odsto rasta penzija, na primer, zahteva 40 milijardi dinara više para iz doprinosa i drugih nameta (više od 300 miliona evra), a za oko 1300 dinara (11 evra) veće penzije. Na jednoj (budžetskoj) strani desetine milijardi dinara, a na drugoj (penzionerskoj) tek poneka stotina. Takvi su brojevi.

Procenat uvećanja penzija ne bi trebalo da bude predmet rasprave i nečije dobre ili loše volje. Tako je u svetu, tako je i u Srbiji. Postoji jednostavna matematička formula čiji rezultat određuje taj procenat. Formula u Srbiji i predstavlja i ne predstavlja novinu. Uvedena je još pre sto godina, ali je i ukidana, pa je vlast često prisvajala pravo da prema svojoj volji određuju rast penzija. U novijoj istoriji, formulu ponovo imamo od 2019, nakon desetak godina lutanja i perioda neodgovornog (preteranog) uvećanja i posledično nužnog smanjenja penzija.

Vratimo se konkretnoj formuli iz našeg aktuelnog penzijskog zakona. Uzima se koliko su u periodu od juna prethodne godine do juna ove godine povećane cene i koliko je u istom periodu povećana prosečna neto plata. Pa se onda saberu polovine tih porasta i to je procenat rasta penzija za sledeću godinu. Poznati su podaci za period jun 2019-jun 2020: cene su povećane za 1,6%, plate za 11,4%, što, kada se uzmu polovine ovih uvećanja (pomnože se sa 0,5), znači da penzije u 2021. treba da porastu za 0,8% + 5,7% = 6,5%.

Opisani mehanizam ima za cilj da zaštiti i penzionere i budžet. Kupovna moć penzionera je neokrnjena i realno se uvećava svake godine, a budžet zna s čime mora da računa i da je zaštićen od prevelikog dodatnog rashoda. Cilj je, dakle, da se izbegnu udari, bilo na državnu kasu bilo na džep penzionera.

Formula se nije pošteno ni primila (primenjena je samo jedanput, za ovu godinu), a moguće je da će se penzije povećati mimo nje. Ministar finansija izjavio je da je, parafraziraću, formula tesna i da će penzije u 2021. da rastu više od procenta koji ona izbacuje. To bi bilo loše iz dva razloga. Prvo, budžetski trošak bio bi veći nego što je to racionalno i opravdano. Svaki procenat rasta penzija, i opravdani i neopravdani, podsetimo se, zahteva pronalaženje 6 milijardi dinara. Pošto imamo deficit, to znači da je pronalaženje eufemizam za zaduživanje. U sledećoj godini, kada je potpuno neizvesno kakvi će biti ekonomski i budžetski tokovi, previsoko povećanje javnih rashoda – nije dobra mera.

Drugo, vađenje sidra odmah nakon što je brod pristao, a naročito kada su vremenski uslovi nepouzdani, može da donese trajnu proizvoljnost i nestabilnost. Ako se brod odmah razveže, čemu onda sidro (pravilo) služi? Pravilo ili imaš ili nemaš. Institute i institucije ili imaš ili nemaš.

Ono o čemu se može razgovarati jeste da se postojeća regulativa zaokruži, pošto to već nije učinjeno u 2019. godini kada je formula uvedena. To bi značilo da se uvede mogućnost da se parametri u formuli za rast penzija koriguju u zavisnosti od stanja u kome se nalaze privreda i javne finansije. Tako bi se u izuzetno dobrim vremenima, kada je privredni rast natprosečan, porast plata množio sa 0,75 (a ne sa 0,5 kakav je sada slučaj) a porast cena sa 0,25 (a ne sa sadašnjih 0,5). Slično tome, u izraženijoj krizi veći značaj dao bi se inflaciji (množila bi se sa 0,75), a manji rastu plata (množio bi se sa 0,25). U konkretnom slučaju (tj. krizi) to bi značilo da se za sledeću godinu rast penzija računa iz izraza: 0,75*1,6% + 0,25*11,4%. Rezultat bi bio njihov rast za oko 4%. I dalje bi se primenjivala formula koja zavisi od privrednog rasta i inflacije, samo bi se opravdano, predvidivo i privremeno promenili ponderi koji idu uz njih.

Najavljuje se “značajno povećanje penzija” u narednoj godini. Da li će to povećanje izneti 6,5% (rast mase penzija za 40 milijardi dinara), više od toga ili 4% (rast mase penzija za 25 milijardi dinara) – ostaje da se vidi. U svakom slučaju to povećanje će biti značajno (važno, bitno), ali valjda ne i baš, baš znatno.

Komentari

Vaš komentar