Ispade da je najveći kritičar poslednjeg budžeta sama Vlada Republike Srbije, a ne stručna i ostala javnost. Aktuelni rebalans je, naime, ostavio u blatu i prašini poslednji budžet, usvojen pre samo četiri meseca. Ispostavilo se da se pri projektovanju rashoda pogrešilo za preko dve milijarde evra i da je neophodno da se javni troškovi uvećaju za toliko (17 odsto) iznad prvobitno planiranog nivoa. To je ogromna promena. (Sećam se čuđenja oko jednog Dinkićevog budžeta koji je za godinu dana promašio prihode za milijardu evra, koje je, inače, teže projektovati.)
Pa šta se to desilo, da nije u 2021. izbio, ne daj bože, rat, epidemija, prirodna nepogoda? Ništa od toga, sve što se dešava bilo je očekivano. Ako je epidemija prošle godine bila iznenađenje koje je sve, pa i državnu kasu, izbacilo iz koloseka, sada je, u pripremi budžeta za ovu godinu, bilo dovoljno vremena da se razmisli i preciznije preseče. Često se u ovakvim trenucima pravi poređenje s privatnim sektorom. Zamislite da ste kućni ili firmin budžet potcenili za gotovo petinu i da se to videlo već na početku godine – šta bi vam rekli ukućani ili kolege?
Bilo je jasno da će privreda i u ovoj godini grcati i da budžetom treba predvideti mere za preživljavanje. Toga, međutim, nije bilo – niti jedan dinar nije ostavljen u budžetu za antikrizne mere, a onima koji misle da je ovo sada naknadna pamet recimo da se u javnosti i te kako i na vreme ukazivalo na ovaj propust. Isto važi i za (ugrožene) građane – ni oni nisu prepoznati kao prioritet prilikom sastavljanja budžeta za 2021. Tek, u rebalansu se sprema preko milijardu evra za različite vidove pomoći.
Prilično je jasno zašto je sve ispalo prema opisanoj dinamici. Da se antikrizni paket planirao kad mu je vreme, ne bi bilo novca za veliko povećanje plata u javnom sektoru u 2021. godini. Ovako se budžetom obezbedilo povećanje plata, a brzim rebalansom antikrizne mere. I jare i pare.
Za antikrizne mere ne može se, nažalost, reći ništa novo. Ponovo se ide široko – polovina minimalca se isplaćuje svim preduzećima, novac se deli svim građanima. Poseban i mali deo paketa selektivan je i dodatno targerira ugrožena preduzeća (hotelijere, ugostitelje i slično) i građane (nezaposleni i građani na Kosovu dobijaju više od ostalih). Da su mere dizajnirane prema objektivnim potrebama, rashodi su mogli da budu manji za nekoliko stotina miliona evra.
Ako je na antikrizne mere otišlo pola dodatnih rashoda iz aktuelnog rebalansa (milijarda evra od pomenute ukupne dve milijarde), gde je druga polovina? Prelomljeno je da se ne štedi – kad je i jare i pare, neka bude i magare.
Tako rebalans prikazuje dodatne kupovine opreme za vojsku i policiju (skok za 340 miliona evra do ukupnih nabavki od 700 miliona u 2021), ulaganja u infrastrukturu (povećanje za 400 miliona evra), transfere gradovima (porast za 90 miliona evra), subvencije u poljoprivredi (40 miliona evra), plate u vojsci (30 miliona evra), nabavke za zdravstvo (30 miliona evra), a našlo se i nešto dodatnih sredstava za sport i crkvu.
U najkraćem, ne može se uočiti ni najmanji napor da se negde uštedi. Antikrizne mere su neselektivne i skupe, ulaže se i dalje u sektor bezbednosti, državna preduzeća ispostavljaju budžetu svoje račune i razdeli svih ministarstava ostaju netaknuti. Čak i ako se sve ne potroši u ovoj godini – a iznenađuje povećanje kapitalnog budžeta ako se već kritikovalo sporo trošenja para za investicije – nema veze, ostaće za druge namene (ranije se krajem godine isplaćivao bonus penzionerima) ili će deficit biti manji.
U svakom slučaju, brana je probijena i zaista se postavlja pitanje šta će se desiti u sledećoj, izbornoj godini. Već smo ušli u zonu izraženih godišnjih deficita (više od 3,5 milijardi evra ili 7-8 odsto BDP-a u prethodnoj i ovoj godini), rastućeg javnog duga i visokih troškova na koje se budžetski korisnici lako naviknu. Sve je izvesnije da će nam biti potreban snažan zaokret (kao krajem 2014. godine), a to ima svoju ekonomsku i socijalnu cenu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare