U danima u kojima se čekaju rezultati koji će pokazati kako je krenula godina, informacija da je međunarodna rejting agencija Mudiz (Moody's) povećala kreditni rejting Srbije jedna je od retkih važnih ekonomskih vesti. Mudiz je jedna od tri najuticajnije agencije i njene ocene oblikuju stavove i ponašanje kreditora i investitora širom sveta. Stvar je jednostavna: umesto da sami procenjuju kvalitet i sigurnost država, poslovni ljudi prate šta kažu institucije i organizacije poput MMF-a, Svetske banke ili rejting agencija.
Rejting države utvrđuje se na osnovu njenih ekonomskih rezultata i očekivanja u vezi s budućim kretanjima. Tako je Srbija u poslednjem Mudizovom izveštaju pohvaljena za „otpornost“ (manji pad privredne aktivnosti nego u drugim državama) i za makroekonomsku stabilnost, a u 2021. očekuje se dinamičniji rast (istina, nešto niži od zvaničnih projekcija) i održiva fiskalna situacija. Kreditni rejting je povezan s najvažnijim ekonomskim rezultatima. Utiče na BDP, cenu zaduživanja, inflaciju, životni standard. Ukoliko je kreditni rejting veći, kapital lakše cirkuliše i niže su kamatne stope. A onda svi ostvaruju uštede – država plaća manje kamate iz budžeta, a i preduzeća i građani mogu da računaju na jeftinije zaduživanje. Da kreditni rejting Srbije nije povećan na nekom talasu optimizma pokazuje i to što su istovremeno pogoršani rejtinzi drugih zemalja (Crne Gore, Tunisa, Mauricijusa). Važno je i što se nastavlja pozitivni trend rejtinga Srbije, pošto sve agencije već godinama u svojim periodičnim izveštajima ili popravljaju ili zadržavaju nepromenjenim svoje ocene (dakle, ne kvare ih; poslednji put to se desilo 2012. godine).
Nakon prethodne opšte ocene, moraju se istaći neke činjenice koje bacaju dodatno svetlo na Mudizovo povećanje rejtinga. Prva je ta da je ova agencija krenula putem kojim su ranije već prošle preostale dve vodeće agencije. Naime, Mudiz je povećao rejting do Ba2, dok su drugi (Standard end Purs i Fič) Srbiju već ocenili bolje od toga (BB+, za stepen više od Mudizovog rejtinga). Dakle, moglo bi se reći da Mudiz kaska za drugim agencijama, pa je malo verovatno da će međunarodna poslovna zajednica biti oduševljena aktuelnim Mudizovim ocenama. Drugo, kreditni rejting Srbije raste, ali je on još uvek na nivou tzv. špekulativnog. Za prelazak na investicioni rejting potrebno je da se prevale još dva stepenika (kod Mudiza) i jedan stepenik kod druge dve agencije. Lošiji rejting od Srbije imaju Crna Gora, Makedonija, Albanija, nešto bolji rejting Hrvatska (ali ne i investicioni), dok su Bugarska, Rumunija, Mađarska, Slovenija, Slovačka, Češka i Poljska u investicionom rejtingu.
Kreditni rejting je važna, ali nije jedina determinanta kamatne stope po kojoj će se država zaduživati na međunarodnom tržištu. U ovom trenutku, cena zaduživanja Srbije viša je nego u nekim zemljama koje imaju lošiji kreditni rejting (na primer, Grčka), ali je i niža nego u drugim državama s višim kreditnim rejtingom (Mađarska i Rumunija). To znači da kreditori gledaju i dinamiku kreditnog rejtinga (da li se kvari ili poboljšava, bez obzira na kom nivou se trenutno nalazi), a bitan je i konkretni trenutak zaduživanja. Ako su kamatne stope u svetu generalno visoke, i za nas će biti viša kamatna stopa. Zbog svega toga kamatne stope se ne mogu porediti bez sagledavanja okolnosti. Tako je za našu izuzetno visoku kamatnu stopu od sedam i više odsto od pre deset godina bila odgovorna i loša ekonomska politika ali i nezgodan trenutak (visoke kamatne stope u svetu). Prošlogodišnja stopa zaduživanja države (nešto više od tri odsto) bila je dosta visoka, jer smo se zadužili na početku korona-krize kada je skočila premija rizika, dok je nedavna stopa (nešto manja od dva odsto) prilično povoljna (poklopili su se dobre ocene međunarodnih institucija i jeftin novac u svetu).
Na kraju, jedna važna poruka proistekla iz empirijskih istraživanja. Važi za sve države, a naročito za one u razvoju (kao što je Srbija): pogoršanje kreditnog rejtinga mnogo više povećava troškove zaduživanja nego što poboljšanje rejtinga umanjuje troškove zaduživanja. Drugim rečima, najvažnije je da se ne krene nizbrdo. Zato treba voditi odgovornu ekonomsku politiku. U Mudizovom izveštaju očekuje se da se javni dug stabilizuje u ovoj godini i da počne da opada u sledećoj, a to će biti moguće samo ako se fiskalni deficit drži pod kontrolom. Ukazuje se i na probleme s javnim preduzećima i na loše ocene koje Srbija dobija u oblasti vladavine prava i korupcije. Jednostavno je: Srbija je aktivni učesnik na međunarodnom tržištu kapitala, a bolje mesto i plasman u prvu ligu zaslužiće ukoliko radi ono za šta se i ovde i tamo zna da treba da se radi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar