2
Gospodar Vučić nam je sve obezbedio, čak je i sa roštiljdžijama, uz stalne sabotaže Marinike, Ćute i Đilasa, obezbedio i struju. Ceste nam je sagradio, ispeo se i na najveću kulu u centru Beograda, pare ne štedi, 20, 30, 120 evra deli svaki čas, nabavio nam je i lek protiv korone i preporučio lekarima kad i gde da ga koriste, omogućio je rediteljima da snimaju nikad više filmova… Svako bi poželeo takvog gospodara, ali u pretprošlom veku, u ovom koji živimo, tako se ponašaju samo diktatori.
Čini mi se uzaludno objašnjavati velikom broju građana Srbije da im gospodar ne deli njegove pare, da su to novci svih nas i da nam i pripadaju. Kako objasniti većini građana da nije gospodar, primera radi, dao nastavnicima sedam odsto veće plate, već da je sramota da ljudi koji uče i vaspitavaju našu decu primaju u proseku 68.000 dinara mesečno.
Većina glasa i glasaće i u aprilu za gospodara koji je spreman da im da 100 evra, paket brašna, zejtina i šećera. To najbolje zna gospodar Vučić i on se neprekidno obraća samo njima, a njegovi trbuhozborci to na karikaturalan način ponavljaju. Najbolji primer te izopačenosti vlasti je premijerka Ana Brnabić, koja ovih dana od ranog jutra gostuje po svim televizijama, čije nazive mi se gadi i da pomenem, i objašnjava kako je njen voljeni vođa dao pare rediteljima da snimaju filmove, a oni nezahvalni bi da ga streljaju.
Teškom mukom su se filmski radnici bili izborili da Filmski centar pretvore u svoju kuću koja će preko kompetentnih i stručnih komisija deliti ono malo novca koji se iz bužeta izdvaja za kulturu, pa i za filmsku produkciju. Cenzori trbuhozborci na čelu sa gospodarom su odlučili i da tu demokratsku tekovinu unište. Pare za snimanje filmova više ne mogu da dobijaju reditelji koji su se usudili da kažu da je naš vođa diktator.
PROČITAJTE JOŠ:
Svima koji su se klanjali gospodaru i koji su se učlanili ili podržali naprednjačko-mafijašku kliku, para nije falilo, za njih se uvek našlo tri-četiri miliona evra pride. Tim filmskim uradcima nije pomogla ni sva režimska propaganda da prežive i godinu, ko se još seća tih velikih „nacionalnih“ projekata. Da se ičega stide sadašnji vlastodršci, verovatno bi im palo na pamet da će i njihova unučad i praunučad gledati s divljenjem filmove reditelja koje oni sad cenzurišu i proglašavaju narodnim neprijateljima. Samo ljudi bez imalo morala, a alavi na pare ne razmišljaju po čemu će ih ljudi pamtiti. Taman da sazidaju i najveću kulu na svetu na Terazijama, biće to samo još jedan spomenik njihovog beščašća i lopovluka.
I za kraj želim da dam skromni doprinos odbrani reditelja Gorana Markovića od najvećih hulja koje ovaj korumpirani režim svakodnevno umnožava, tako što ću citirati šta je rekao na protestu i što je hijene isteralo iz smrdljivih brloga:
„Jedno je sigurno: ako režim reši da po svaku cenu nastavi da vlada, što uključuje zlostavljanje ljudi, posete po kućama, otvaranje logora i slično, što smo već videli u nekim zemljama u Južnoj Americi, onda nam se ne piše dobro. Ukoliko zavede otvoreni teror, onda će to izazvati samoorganizovanje ljudi i podzemni otpor. Ja se, ipak, nadam da Aleksandar Vučić ima pred očima Čaušeskuov kraj i da će se povući bez krvi.“
Potpisujem!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare