Piše Ranko Pivljanin: Vučićeva mašina za mlevenje

Nastupajući u ulozi vodiča kroz bestijalnu mafijašku mašineriju za likvidacije ljudi Vučić je dodirnuo dno – ne samo što je sve te bedastoće doneo kao ekskluzivu jednoj televiziji ( sve pričajući kako snimke vidi prvi put, a onda potanko objašnjavajući čemu je sve to i kako služilo), već što je to radio kao najviši funkcioner države, ne vodeći računa da su to neprimereni i nepotrebni snimci za šire gledalište, da su užasni i potresni za rodbinu žrtava i da je krajnje beskrupulozno i nemoralno nešto ovako i na ovaj način koristiti za sticanje političkih poena.Jer, šta je drugo radio Vučić u petak veče nego pokušavao da mafijašku bestijalnost konvertuje u političku dobit? Ako nije to bilo u pitanju, šta je onda bio cilj zastrašujućeg pa i nastranog udubljivanja u jezivu problematiku i mešanje u posao policijske struke koja, tu i tamo pokaže poneki snimak hapšenja kriminalaca ili zaplenu oružja i droge, ali nikad nešto ovako strašno, nadugačko i naširoko u udarnom televizijskom terminu? Je li zaista posao i pozvanje predsednika države da tumači slike mobilijara za mučenje i ubijanje ljudi? Logično bi bilo da je ,videvši taj horor na televiziji, reagovao, pozvao ministra policije i pita je li normalan i što je to doturio medijima?Ne sumnjamo ni da je u televiziji koja je sve ovo prikazala bilo urednika i ljudi koji se lično nisu slagali da se takva vrsta „ekskluzive“ razvlači po ekranu, ali ko je od njih mogao i smeo da Vrhovnom forenzičaru to stavi do znanja i kaže: „Izvinite, jeste da će ovaj materijal podići šer, ali mi ovo, ipak, ne bismo emitovali, neprimereno je i izazvaće odijum kod ljudi i uznemirenje javnosti!“Ne, predsednik je bio čvrsto rešen da nastavi horor seriju koju je započeo prikazivanjem odsečenih glava i unakaženih tela epizodom u kojoj će predstaviti instrumente kojima je to rađeno i arsenale svakojakog oružja koja su, kako reče, u stanju da u paramparčad raznesu i onaj njegov blindirani auto ( inače, je’ l, dobijen na poklon od princa Al Nahjana, moralo se naglasiti) čime je implicitno sugerisao da je sva ova monstruozna logistika kompletirana sa jednim ciljem – da se života liši neko mnogo važan i bitan, a vi pogađajte ko bi to mogao biti.Ne morate da da se mučite, Vučić je dovoljno jasno provukao kako je meta verovatno bio on lično.Bila je očigledna njegova namera da šokira, uznemiri, da ljude ostavi bez daha kao što je bilo mučno i neshvatljivo sve to gledati i prihvatiti činjenicu da je čovek koji sa onakvom strašću tumači bestijale metode izvitoperenih umova – predsednik države.Beskonačno potenciranje famoznih „ćevapa“, sekira u anus, lomljenje zglobova i glava čekićima, poentiranje sa dva bacanja rukavica u lice – jedan par upućen opozicionarima ( „Dođite svi, Bakiću, Protiću... čekam vas sam“), drugi vođi „kavačkog“ klana („Zviceru, odgovaraćeš za ćevape, zlikovče“), prisustvovali smo miksu mučnog inventarisanja mafijaškog oružja i oruđa i ispraznog junačenja, autointervjuisanja i slanja poruka biračkom telu. Sve u svemu, svedočili smo banalnoj, degutantnoj i zastrašujućoj predstavi čoveka koji je izgubio svaki osećaj za meru i uviđavnost, uz poražavajuće saznanje da nas taj ni u budućnosti neće štedeti sličnih nastupa, samo ako bude materijala i prilike.I ne zna se da li je gore ako je znao šta govori i radi ili ako svega toga nije svestan. U svakom slučaju, ni jedno ni drugo ga ne opravdava, već se, po ko zna koji put, postavlja pitanje uravnoteženosti i granica do kojih je spreman da ide u svom poimanju političke borbe, marketinga i autoprojekcije sebe kao supermena koji je pozvan da rešava svaki problem.Na kraju krajeva, Vučić je nesvesno na mikro planu pokazao kako stvari, zapravo, slično funkcionišu i na ovom globalnijem, gde je monstruozna ritopečka mašina ekvivalent režimskog multipraktik žrvnja koji, metaforički rečeno, melje političke protivnike i neistomišljenike, partijske neposlušnike, medije i novinare koji ne rade po diktatu, preparira biračko telo, falsifikuje stvarnost i fabrikuje laži. Celo društvo je u tom levku, a tabloidni dolap se vrti u beskraj okrećući ručice propagandne mašine koja fabrikuje ono što je vladar zamislio i kroz njenu cev izlaze slomljeni, ucenjeni, uplašeni i sluđeni građani, skršeni autoriteti, samleveno sustvo, poniženo zdravstvo, izmišljeni atentati, preprane biografije, uništene karijere, reciklirani ugovori, prepravljeni doktorati, jedna beskonačna kobasica strašnih devijantnosti razvaljenog društva i države koja se posle reklamira kao vrhunski proizvod sa zlatnom etiketom na sebi.Nije vam ovo trebalo, gospodine predsedniče, omalovažili ste i sebe i funkciju koju obavljate i nepotrebno stresirali građane, spustili ste se na nivo voajera pribora i učinka kriminalnog taloga. Tužno je da vam to moramo saopštavati mi novinari, umesto da ste se sami zamislili pre nego što ste sa tim fotografijama i pričom krenuli u onaj studio, ako već ne postoji niko u vašem okruženju ko ume i sme da vam skrene pažnju kako je to, u najmanju ruku, neprilično pa i kontraproduktivno. Jer, neko od ovih šokiranih, može i da se zapita šta su to vaša vlast i službe bezbednosti radili sve ove godine dok su tekle ritopečke nabavke oružja i oruđa i nesmetano radila njihova „mesarska“ industrija. Nije poenta to prikazati, poenta je bila to sprečiti. Zar, ne?***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram