Aleksandar Vučić je čovek operisan od humora, ali ume da zasmeje. Poslednja šala koju je izgovorio ticala se gromopucatelno najavljene borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije – inače, taj vic je ponovljen po enti put - a kad se smeh slegao, izronila je vest koja rečito govori kako će borba protiv kriminalne „stoglave aždahe“ izgledati. Tačnije, kako izgleda jedna od aždahinih glava, glavica takoreći, jer se radi o lokalu, a samim tim i ograničenim i mršavim resursima na kojima se može omrsiti njen alavi i dugački jezik. Glavna glava i ona do nje žvaću krupne zalogaje i za taj gurmanluk se, najčešće, nikad ni sazna. Ili je, pak, pokriven zavodljivom pričom o strateškim potezima planera i izvođača „zlatnog doba“.
Naime, Udruženje građana Inicijativa za Požegu podnela je Posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu za suzbijanje korpupcije krivičnu prijavu protiv Đorđa Nikitovića predsednika opštine zbog sumnje da je izvršio zloupotrebu službenog položaja i Ljubivoja Dikovića radnika Sportsko-kulturnog centra, zbog sumnje da je podstrekivao na izvršenje tog krivičnog dela.
Inače, ova dvojica su članovi povereništva SNS-a u Požegi, koji je formiran nakon što je, prošle godine, raspušten odbor ove stranke iz opravdanih razloga, to jest „preterali su u poštenju“. Naime, tri opštinska čelnika, listom naprednjaci – predsednik opštine, predsednica Skupštine opštine i načelnik opštinske uprave pohapšeni su zbog malverzacija. Zveket lisica na njihovim rukama nije bio dovoljno otrežnjujući za mlađanog naslednika i njegovog kompanjona koji nisu mogli da odole „zalogaju više“ sa državnih jasala pa su, prema tvrdnji iz pomenute krivične prijave, napravili neki fiktivni ugovor prema kome će pomenuti Diković izigravati vozača Nikitoviću u poslepodnevnim i noćnim satima, kad ga ophrvaju važne i neodložne predsedničke obaveze a usput će, pazi sad, biti i „rukovodilac voznog parka njegovog kabineta“. I sve to za „tričavih“ 50.000 dinara.
Poslovni aranžman požeških naprednjaka za koji ih sumnjiče sugrađani, na račun poreskih obveznika opštine za čije dobro bi trebalo da rade i koja ih za to već plaća, samo je jedna đinđuva u beskrajnom nizu korupcionaške ogrlice koja se poput pitona savija oko grla ove države, daveći je i iz nje sisajući sve što se isisati da. Ona je slika i prilika načina opšte pljačke i odavno instaliranog sistema koji omogućuje da opštinske, gradske i republička kasa postaju partijski plen i zlatna koka na koju navali svaka garnitura u nameri da iskoristi svojih pet minuta vlasti. I nisu ga naprednjaci patentirali, oni su ga samo, već uveliko razrađenog, preuzeli i usavršili. Ta koka, uveliko očerupana ali još uvek sa dosta perja na sebi, ide iz ruke u ruku korisnika politike koji se tri decenije smenjuju. Zapravo, lopovi nasleđuju lopove, sve uz zaglušujuću priču kako će baš oni prekinuti sa praksom čerupanja zlatnih budžetskih koka a kada im iste padnu šaka istog trena zaboravljaju na sve obećano i nastavljaju sa šurenjem, još bezočnije od svojih prethodnika.
Kod naprednjaka je to najvidljivije, jer su posle četvrtvekovnog radikalskog opozicionog posta „pregoreli“ u želji da omaste brkove i navalili su kao gladna godina i pogorelci da nadoknade propušteno. Istovremeno, njihov manjak opreza izvire i iz apsolutne partijske pokrivenosti države na svim nivoima i ogromne moći njihovog lidera koja im dođe kao garant da će ih zaslužena kazna mimoići.
I što se on više zaklinje kako će se obračunavati i sa mangupima u sopstvenim redovima, mangupi sve beskrupuloznije kradu, otimaju, nameštaju, diluju, svesni da upravo oni drže njegov sistem u pogonu i da bi u poštenoj podeli karata izgubili i on i oni. Jer, ukoliko bi Aleksandar Vučić krenuo u iskreno i beskompromisno čišćenje korova iz sopstvenih redova na kraju balade bi se pred njim ukazala prazna i pusta njiva. Ne bi bilo korova, ali ne bi bilo ni žita. Na kraju ne bi bilo ni partije, barem ne u ovom obliku, sa ovolikim članstvom i na principima na kojima sada funkcioniše. Zato je Vučićeva, po četvrti ili peti put, najavljena borba protiv kriminala, samo dimna zavesa, prazna priča i bacanje peska u oči biračkom telu čijim ušima i zatravljenim mozgovima prija da čuju kako je kriminalu i korupciji odzvonilo. Što bi se reklo, nema od tog ništa ali lepo zvuči.
Vučiću ili onom ko ga sutra bude nasledio u ovom kleptokratskom sistemu, poverovaćemo da stvari zaista hoće da promene tek kada, za početak, puste da se na lokalnom nivou ljudi biraju po imenu, prezimenu, zaslugama i priči koja ih prati a ne da ih postavlja partija za koju izbore dobija čovek koji, možda, nikad nije ni bio u Požegi i drugim „požegama“. Pa da oni prvenstveno odgovaraju građanima koji su ih birali i izabrali, a tek onda partiji i nepogrešivom vođi. Do tada će ovom zemljom vladati „rukovodioci voznih parkova“ u kojima je parkirana i ona polovna „škoda“ koju, s vremena na vreme, Glavni šofer provoza da opsceni prostotu, a onda dalje nastavi u državnom „audiju“. Vozi, Miško!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare