0
Šta sve čovek o sebi nikad ne bi znao da nije niskobudžetne Vučićeve propagandne produkcije. U svom stilu, sa štamparskom greškom u prvoj reči, emitovala je još jedan spot iz kojeg saznadoh da, zajedno sa kolegama iz medija u okviru United grupe, „zatirem srpsku kulturu i pravoslavlje“, usput i „tradiciju“, „nasilno dovodim strani faktor na vlast“, „bezdušno anatemišem“, da sam „inkarnacija antisrpske propagande“... Ajde sve to, ali najviše me pogodio segment gde „urnišem kulturu“ koji je ilustrovan bogatom srpskom trpezom. Ispada da su svaki red koji napišem ili reč koju izgovorim upereni protiv sarme, gibanice, ajvara, projica, srpske i ruske (ups!!!) salate, pihtija, mešanog mesa, ima toga na stolu koliko hoćeš, nemoćnog i nevinog, spram mog neprijateljskog delovanja i zle namere.
U redu, priznajem da mi je Toni Bler redigovao tekstove, u pauzama, dok je ono savetovao Aleksandra Vučića. Kad nije stizao on, onda bi uskočio Dominik Stros Kan, takođe jedan iz plejade Vučićevih savetnika. Setićete se, to je onaj simpatični čikica koji je bio na čelu MMF-a, ali je u slobodno vreme voleo da malo pojuri sobarice po njujorškim hotelima zbog čega je morao da podnese ostavku, a onda ga je naš predsednik, sažalivši se, uzeo za savetnika. E, sad da li ga je savetovao o ekonomiji ili kako savatati hotelsku sobaricu, to je stvar ugovora u koji nisam imao uvid.
Takođe, dok su bivši austrijski kancelar Alfred Guzenbauer i nekadašnji ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini savetovali našu vladu u pogledu evropskih integracija, istovremeno su mi slali upute kako da dovodim strani faktor na vlast.
Pročitajte još:
Priznajem i da mi je Fondacija Klinton uplatila nekoliko hiljada dolara od ona dva miliona koja im je svojevremeno Vučić priložio da razvijaju demokratiju po svetu.
Očekujem i da mi kapne neki cent i od najnovijeg aranžmana koji je Marko Đurić sklopio sa nekom lobističkom agencijom iz Vašingtona vrednog preko 700.000 dolara po godini.
Za onih 20 milijardi dolara duga koliko smo se zadužili za ovih desetak godina vladavine istinskih „čuvara vere, pravoslavlja, tradicije i projica“ direktni krivci su Dragoljub Draža Petrović koji se kod stranih vlada zadužio za oko
2,8 milijardi evra. Onih 2,3 milijarde evra koje dođemo Međunarodnoj banci za obnovu i razvoju idu na dušu Slobe Georgijeva, dok nas je Olja Bećković, što direktno, što indirektno zadužila kod Evropske investicione banke blizu
dve milijarde. Milijarde koje dugujemo MMF-u skockali su urednici ekonomskih rubrika „Danasa“ i „Nove“, onih 2, 2 milijarde kod EXIM banke je uzela Jelena Obućina koja, istovremeno, šakom i kapom deli subvencije stranim investitorima, birajući ove koji nedugo zatim pozatvaraju fabrike i otpuste radnike. Ostalo ide na dušu snimateljima, montažerima, fotografima i vozačima televizija N1 i Nove S, novina „Nove“, „Danasa“ i portala „Nova rs“.
Oni nepoznati likovi što nam kače bubice prilikom gostovanja na kojima „bušimo temelje društva i ostavljamo pustoš i razaranja“ su redom na platnom spisku CIA, FBI, MI6, MI5 i BND. Onaj oslikani voz koji je bio krenuo da oslobodi Kosovo u Raški lično je zaustavio izdajnik Zoran Kesić. Na sastanak sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta bezbednosti
Rusije nije išao Vulin, nego Danica Vučinić.
Što se tiče onih zlikovaca Tačija, Haradinaja, Kurtija, sa njima se već godinama sastaje Ivan Ivanović. Žaklina Tatalović, a pre nje Jelena Zorić, su lično zalivale zasade po Jovanjici, a trgovini oružjem iz Krušika su se izbirikali Mladen Soviljac i Emina Kovačević pod monitoringom Igora Božića.
Za ove superćelijske oluje je, bez sumnje, zaslužna „vremenka“ N1 Sara Botić. Samo što izađe iz studija, odlazi na parking ispred zgrade televizije, peva neke čudne dodole na engleskom jeziku i za nekoliko sati eto ti tornada. Zemlju po Vojvodini i PKB Arapima su prodale Jovana Štetin i Maja Nikolić, a čim čuje da naša vojska ima neku vežbu zajedničku sa NATO paktom Goran Dimitrijević se dobrovoljno prijavljuje.
Eto, sve sam vam dao crno na belo, al nemojte ljudi da nam imputirate kako napadamo i na projice i pihtije. Ono, istina, udaramo i na njih kad dođe vreme slava, a do tada, brate, samo kolonijalni „big mek“. Moramo, kad vi „branitelji srpstva, tradicije i pravoslavlja“ nećete da dobacite neki srpski sendvič, nego nam ispred redakcija šaljete Sime Spasiće i neke
druge ludake koji okolo bacuju letke. I posle se čudite što svašta pišemo i govorimo. A šta da radimo kad nam već dodajete papir.
