Ministar pravde Vujić podneo krivičnu prijavu protiv predsednika VST Stamnekovića zbog "nesavesnog rada u službi"

Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ministar pravde Nenad Vujić podneo je krivičnu prijavu protiv predsednika Visokog saveta tužilaštva (VST) Branka Stamenkovića zbog izvršenja krivičnog dela Nesavestan rad u službi, navodi se u saopštenju VJT u Beogradu.

Postupajući po krivičnoj prijavi, prijavljenom Stamenkoviću je upućen i uručen poziv za saslušanje u svojstvu osumnjičenog koje je zakazano za prvu polovinu februara 2026. godine.

S tim u vezi, VJT u Beogradu obaveštava javnost da je odmah nakon uručenja poziva Stamenkoviću, vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac zatražila da joj se neodložno dostave spisi ovog predmeta na uvid.

Međutim, imajući u vidu da je vrhovni javni tužilac član VST po funkciji i potencijalni svedok u ovom predmetu, spisi predmeta joj ne mogu biti dostavljeni.

Stamenković je prijavljen jer je između 25. decembra 2025. godine do 16. januara 2026. godine kršenjem Zakona o VST i Poslovnika o radu VST očigledno nesavesno postupao u vršenju službe pa je usled toga došlo do teške povrede prava članova Saveta, kao i podnosilaca 6 prigovora na tužilačke izbore koji su podneti Savetu zbog povrede izbornog prava na više biračkih mesta.

Krivična prijava zbog izbora za VST

Prema navodima krivične prijave, Stamenković je najpre 25. decembra 2025. godine kao predsednik Saveta zakazao vanrednu elektronsku sednicu mimo uslova predviđenih Poslovnikom za zakazivanje takve sednice, čime je teško povredio pravo članova Saveta da odlučuju o dnevnom redu sednice, kao i da učestvuju u obaveznoj raspravi nakon uvida u materijal, koji mogu koristiti i na samoj sednici.

"On je sednicu zakazao sa namerom da se ona održi elektronskim putem – kako se ne bi moglo raspravljati o odlukama koje se predlažu dnevnim redom, iako je u Poslovniku o radu VST navedeno da se takva sednica može održati samo kada odluka koja je na dnevnom redu ne iziskuje raspravu i uvid u materijal", navodi se.

Sledećeg dana Stamenković je, kako tvrdi, kršenjem Zakona o VST u  materijalnom smislu povredio pravo podnosilaca prigovora koji su tražili zaštitu svojih izbornih prava pred VST.

Iako je Savet, kao kolektivni organ trebalo da odluči o podnetim prigovorima, Stamenković je samovoljno suprotno članu 8 i članu 17 tačka 23 Zakona o VST doneo akt Saveta – 6 rešenja kojima se podneti prigovori odbijaju.

To je učinio iako Savet uopšte nije odlučivao o navedenom pitanju.

Stamenković, kako se navodi u krivičnoj prijavi, kao predsednik VST nema ovlašćenje donošenja akata Saveta već samo staranja o njihovom sprovođenju nakon što ih Savet donese većinom od 8 glasova.

Pošto je Ustavni sud poništio nezakonita rešenja VST, Stamenković je odbio da zakaže sednicu VST shodno nalogu suda, već je dana 16. januara 2026. godine poslao elektronsku poštu svim članovima Saveta sa predlogom da on kao predsednik Saveta potpiše i objavi odluku koja se u vidu nacrta nalazila u dodatku elektronskog pisma, a koja odluka je suprotna nalozima Ustavnog suda.

Ustavni sud je u odluci dao nalog da VST preduzme dalje izborne radnje u skladu sa Zakonom o VST, odnosno da poništi izbore na biračkim mestima označenim u podnetim prigovorima, te da iste ponovi u zakonskom roku od 8 dana, uz napomenu da je VST u izvršenju Odluke Ustavnog suda obavezan kako izrekom, tako i stavovima iznetim u obrazloženju odluke, navodi se u krivičnoj prijavi, navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.