Enes Halilović: Svi se borimo za idealno društvo, ali važno je samo da čovek ostane čovek. Sve drugo je lako

- Nagrada "Beogradski pobednik" već ima veliko ime. I sam sam svedok sam značaja nagrade. Zašto? Ne znate koliko sam proteklih dana dobio čestitki kao dobitnik "Beogradskog pobednika" i koliko je to medijski propraćeno, koliko je reakcija bilo. Ovo je veliko priznanje za mene i primio sam ga s radošću. Zaista mi mnogo znači - kaže za Nova.rs Enes Halilović, peti dobitnik priznanja za najbolji roman "Bekos" koje mu je danas uručeno u Biblioteci grada Beograda.

S obzirom da su mnogi, od izlaska "Bekosa" tipovali da će roman biti ovenčan bar jednom nagradom, pitamo Halilovića koliko su mu tuđa očekivanja možda predstavljala teret?

- Trudim se da se mnogo ne dajem tuđim pretpostavkama ili očekivanjima. Zašto? Ja treba da radim ono što znam i mogu, a o onom što zavisi od drugih ne bi trebalo da razmišljam. Ima divnih knjiga, i dobro je da pisci budu nagrađeni, pomenuti, da se svakom da bar neki značaj. Hvala Bogu da sam ja u tom krugu pisaca koji su za života dobili neka priznanja. Znači to…

Halilovićev roman bio je jedan od 200 objavljenih tokom protekle godine u Srbiji. Upitan šta o našoj stvarnosti govori tolika potreba književnika da pišu u ovim teškim, kriznim pa i mračnim vremenima, pisac odgovara:

- Ljudi teže jedni drugima. Čovek stavi čoveka na svoju ranu. A kako je to najlakše? Pa, najlakše je preko reči. Jer reči imaju duboka značenja, reči su veoma važne. I najvažnije na ovome svetu jeste da imamo jedni drugima šta da ispričamo. Svi znamo koliko je u usmenom govoru taj prvi kontakt važan među ljudima. A pošto ne možemo svima da ispričamo priču, onda je štampamo, pa ostaje i za budućnost - priča Halilović.

Ponavlja pisac za Nova.rs i ono što je rekao na svečanosti dodele priznanja "Beogradskog pobednika" kako je preko potrebno ujediniti knjige, odnosno one koji znaju i sve ljude u svetu koji o nečemu odlučuju:

- Mislim da je to izvodljivo. Svi se borimo za neko idealno društvo, ali videćemo kuda ovaj svet ide. Važno je samo da čovek ostane čovek. Sve će drugo biti lakše.

I neminovno je onda pitanje koliko je danas onih koji se mogu nazvati - čovekom?

- Ima ih sve manje u procentu, ali sve više u broju. Videćemo kakva nam vremena predstoje, a ja se nadam da ćemo moći, zahvaljujući umetnosti, da podnesemo svet u kom živimo - poručuje na kraju Enes Halilović.