INTERVJU Pavle Grbović: Nikom iz EU nije drago kad ih Vučićeva Srbija pravi budalama tako što evropska sredstva koristi za kupovinu od Rusa

Evropska komisija je ocenila da su pravosudni zakoni usvojeni u Skupštini, koje je predložio poslanik Uglješa Mrdić “korak unazad u evropskim integracijama”. Da li očekujete još reakcija EU i kakve bi one morale biti kako bi se nešto promenilo?

Evropski put Srbije je zakočen, nema napretka dok istovremeno nemo posmatramo kako naše komšije koriste istorijsku šansu i blizu su toga da trajno promene svoju perspektivu na bolje. Novac koji Srbija dobija od EU je mizeran u poređenju sa onim što će dobijati zemlje članice, a razlog tome je upravo nedostatak napretka. Verujem da će reakcije EU biti još odlučnije, pogotovo što nikome nije drago da ih druga strana pravi budalama time što sredstva iz evropskih fondova koristi kako bi kupovala opremu za MUP od ruske firme koja se nalazi na sankcijama EU i zato je za očekivati da će i neki pojedinci iz ovog režima završiti na istim. EU će reagovati, ali to nije ključna stvar, već je to pitanje - da li naše društvo organski oseća potrebu i ima kapacitet da ne pristane na zatiranje pravde? Da li će se časni ljudi iz pravosuđa pobuniti, da li će akademska zajednica ostati jedinstvena u pobuni i da li ćemo kao društvo pokazati solidarnost i svest o nužnosti zajedničke borbe u kojoj svako može i treba da ima svoju ulogu i svoj doprinos.

Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić popisao je "Mrdićeve zakone" koji su nedavno usvojeni u Skupštini. Da li se ovaj potez može shvatiti kao ignorisanje preporuka EU? Da li Vučić na taj način otvoreno pokazuje da ga ne interesuje pridruženje EU?

Jasno je da SNS-u članstvo Srbije u EU nikada nije bio cilj, a nije ni danas jer u tom sistemu nema mesta za ljude koji čine okosnicu njihovog autoritarnog sistema. Nažalost, deluje da su zarad očuvanja gole vlasti spremni da zemlju skrajnu sa evropskog koloseka i odvedu je u pravcu potpune izolacije, što će građani veoma brzo i veoma snažno ekonomski osetiti. Verujem da je Mrdić svesno izabran za predlagača ovih zakona kao neko ko nema ni politički ni ekonomski roming i ko bi se svesno žrtvovao da umesto drugih dobije sankcije, ali sa druge strane on nije naročito opterećen samopoštovanjem, pa je lako zamisliti da sam sutra predloži izmenu ovih izmena. U svakom slučaju, velika šteta je već naneta i nikakva kontrola štete neće biti ni uspešna ni produktivna. Ovo je još jedan dokaz da više ne postoji lek za ovaj režim i da on mora da se menja iz korena. Sada tu dilemu nemaju više ni na jednoj evropskoj adresi.

Evroparlametarci su nedavno posetili Beograd i razgovarali sa članovima opozicije. Kakvi su Vaši utisci nakon sastanka? Da li mislite da u EU postoji dovoljno volje da se vlast u Beogradu natera da obezbedi vladavinu prava i kazni odgovorne za represiju nad građanima prethodnih meseci?

Moramo da počnemo da razgovaramo kao odrasli ljudi. Mi nismo centar sveta, naši problemi nisu ni jedini, ni najveći jer u ovom trenutku u svetu postoji nekoliko žarišta sa potencijalom za oružani sukob svetskih razmera. Prisustvujemo “razvodu” Evrope i SAD. To ne znači da su naši problemi nevažni, jer su za nas najvažniji na svetu. Ne znači ni da za Evropu oni ne znače ništa. Ali moramo da razumemo da EU nema službenu dužnost da nasilno uteruje demokratiju u naše društvo, niti da nas integriše ukoliko to sami ne želimo. Niko neće uložiti svoj politički kapital i autoritet ako na drugoj strani ne dobije ispruženu ruku političke alternative voljne da bude pouzdani partner koji, pored unutrašnje demokratizacije, doprinosi i zajedničkim interesima Evrope, a to su regionalni mir i kolektivna bezbednost. Ali ukoliko postoji alternativa koja ima viziju da svojim delovanjem bude deo tog evropskog mozaika, onda će i reakcija Evrope biti mnogo jasnija. Verujem da je činjenica da su se predstavnici Evropskog parlamenta po prvi put sreli i sa predstavnicima opozicije, ali i slobodnih medija, civilnog društva, akademske zajednice i studenata, pokazuje da ta alternativa postoji i da Evropa nije digla ruke od nas.

Predstavnici opozicije su najavili da će nastaviti da vrše uticaj na Evropsku uniju. Šta se podrazumeva pod tim? Kakvi su dalji planovi za skretanje pažnje evropskih poslanika na probleme u Srbiji?

Mislim da je naš najveći uspeh to što smo ideju članstva Srbije u EU vratili na dnevni red kao centralno političko pitanje od čije uspešnosti će zavisiti kvalitet naših, ali i života narednih generacija. To smo učinili zato što je pred nama zaista jedinstvena šansa da taj cilj dostignemo. Ako želimo da budemo iskreni i realni, ta šansa nam se ukazuje bez mnogo naših zasluga, ali da bismo je iskoristili, mora da postoji volja, znanje i upornost sa naše strane. Kada je Pokret slobodnih građana započeo svoju kampanju “Evropa - izbor slobodnih građana”, mnogi su nas napali zbog “tajminga”. Kada smo sklopili strateško partnerstvo za Zeleno-levim frontom, ponovo su neki negodovali. Na iste reakcije je naišla i vesto o dogovoru pet parlamentarnih stranaka o koordinaciji aktivnosti prema EU. A sada smo u situaciji da o toj temi svi pričaju i da se polako definiše jasna proevropska alternativa. Što se tiče institucija EU, nakon usvajanja rezolucije EP, njihovog dolaska u Srbiju i već unapred najavljenog povratka, naša sledeća stanica biće Evropska komisija u čijim rukama su izvršna ovlašćenja. Sve smo do sada radili strpljivo, pametno i koordinisano, tako ćemo i ovo i verujem da nije kraj uspesima na tom planu.

Premijer Đuro Macut je najavio rekonstrukciju Vlade na proleće, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta rekao da se na jesen mogu očekivati izbori. Da li mislite da je sve to moguće u tako kratkom roku? Da li je rekonstukcija Vlade potez kojim bi se izbori dodatno odložili?

Naš je najveći problem što je sve postalo moguće, čak i ono što je normalnom čoveku nezamislivo. Ne bih previše pažnje posvećivao njihovim međusobnim odnosima i pokušajima konsolidacije i motivacije. Pogotovo se ne bih bavio najavama Đura Macuta, koje nisu relevantne ni samom Đuru Macutu.

Studenti su uveliko krenuli u političku kampanju za naredne parlamentarne izbore. Da li je opozicija planirala kontakt sa njima, bar u smilsu saradnje tokom kampanje, nezavisno od toga koliko će biti izbornih lista? Kakav je Vaš stav o ujedinjenju opzicije na zajedničkoj listi?

Ako će izbori biti na jesen, to znači da SNS već danas uveliko radi na pripremi izborne krađe. Ali to znači i da je saradnja svih aktera morala da počne juče. Ako već nije juče, što se Pokreta slobodnih građana tiče, ta saradnja može da počne već sutra. I počeće onog trenutka kada predstavnici studentske liste prihvate pruženu ruku. Da li će i kada će i ko će to uraditi, to je na njima i ne želim na bilo koji način da vršim pritisak. Što se tiče lista i uloge opozicije, mislim da je tu situacija u suštini jednostavna. Ako ne možemo da napravimo jednu listu, onda je učešće opozicije smisleno samo ako donosi dodatnu vrednost. Po mom mišljenju, ta vrednost ne nastaje sklapanjem nespojivih delova, raznorodnih politika i vrednosno suprotstavljenih stranaka, isključivo na bazi mišljenja da nam pripadaju zasluge na osnovu “prvoboračkog staža”. Ne mislim da bilo ko treba da podrži PSG iz samilosti, već zbog toga što smo nosioci politike, ideje, vizije i hrabrosti da istu sutra sprovedemo u delo. Verujem da postoji značajan broj ljudi kojima je rušenje režima SNS prioritet, ali i kojima nije svejedno u kom pravcu će Srbija krenuti nakon pobede i da ti ljudi žele jasnu demokratsku, proevropsku alternativu i mi ćemo se kao PSG potruditi da tu alternativu, zajedno sa drugim opozicionim akterima i napravimo. Da li će to biti u okviru jedne liste ili komplementarnih lista, stvar je tehnike i dogovora.