Piše Ranko Pivljanin: Dua Lipa ajvar pipa

Ne možemo sa Albancima ratom, a izgleda ne možemo ni na note. Ovih dana je ovdašnje duhove, inače sklone uznemirenju, na noge podigla jedna britanska pevačica lakih nota ali „teškog“ porekla - albanskog, koja je na Tviter okačila sliku tzv. „Velike Albanije“ uz naznaku „autohtono“. Pre toga je tražila od kompanije „Epl“ da na mape uređaja jasno upiše granice Kosova – menadžment „Epla“ sad samo o tome razmišlja.

Teritorijalne pretenzije bi joj još nekako i oprostili ali je Dua Lipa ( tako se pevačica zove) otišla i korak dalje od Bujanovca, Medveđe, Preševa i Niša i prisvojila nam i leskovački ajvar što je bila i bukvalno crvena linija preko koje se nije moglo preći. Kosovo možda i (pro)damo, ali za ajvar ima d’izginemo.

Za početak, udruženje „Leskovački ajvar“ razmatra tužbu protiv pevačice, borci sa prve Tviter linije su osuli drvlje i kamenje, osetljivi RTS se pitao „kako Beograd da odgovori“ i samo sam čekao kad će Vulin da podigne borbenu gotovost vojske, mobiliše Eru Ojdanića, Baju Malog Knindžu, Cakanu i uzvrati svim raspoloživim sredstvima, naročito srpskom trubom.

Pretekla ga je Jelena Karleuša koja je, za divno čudo, mladoj koleginici poslala odmerenu, prijateljsku i ubedljivu poruku: „U Srbiji te svi volimo… Molim te, koristi društvene mreže da širiš ljubav, mir i muziku.“ Da je baš svi vole – teško, da je mnoge iznervirala – jeste, ali da je ovo najprimereniji odgovor na njene provokacije , to, bez sumnje, stoji.

Dokazivati pop pevačici „srpskost“ ajvara i uzvraćati joj geografskim kartama u kojima je Kosovo Srbija, jednako je imbecilno i šuplje kao i njen infantilni izlet u politiku. Jer, šta devojčurak koji je rođen (i to u Britaniji) u vreme poslednjeg srpsko-albanskog sukoba zna o „autohtonosti“ balkanskih plemena, kao što je i njen „estradni etnocentrizam“ više produkt nacionalističkog folklora kojim je neko (o)trovao nego istinske zainteresovanosti i razumevanja.

Tako za „Kosovo Republiku“ i „Kosovo je Srbija“ ratuju mladi Srbi i Albanci širom meridijana i društvenih mreža, previđajući bazičnu činjenicu da su oni sami ili njihovi roditelji pobegli i sa Kosova i iz Srbije i nemaju nameru da se vrate pa makar im sutra ovde osvanule Velika Albanija ili Velika Srbija. Žalosno je da se otrov te vekovne mržnje širi i prenosi poput ovog baksuznog virusa – međusobnim pljuvanjem, samo što je lek za njega potpuno suprotan preventivi korone.

Ovde bi morale da se skinu maske i izbriše distanca i upravo bi generacija kojoj pripada Dua Lipa i njeni srpski vršnjaci mogli da naprave taj korak jedni ka drugima, ali im se to ne dozvoljava. Naprotiv, ta mržnja i predrasude, i s jedne i sa druge strane, idu s kolena na koleno kao porodični nakit i neki naopaki amanet, pa su, vremenom, postali deo genetskog koda ova dva naroda. Zašto bi, inače, devojčica koja je progovorila i peva na engleskom, živi u Londonu i vlasnica je nekoliko EMI nagrada, radila na sopstvenoj provincijalizaciji i umesto univerzalnog jezika muzike za koju je bog stvorio koristi izanđali govor nacionalizma.

Kad su jednom Matu Parlova pitali je li on hrvatski nacionalista, odgovorio je: „Kako mogu biti nacionalista, ja sam prvak sveta“. Velikan boksa je znao da pravi razliku. Tako bi i Dua Lipa, koju slušaju milioni mladih širom sveta, trebala da shvati kako je vreme za „Nova pravila“ kako glasi jedna od njenih najpopularnijih pesama i prestane da živi naslov jedne druge. Don’t Hallucinate, Dua!