Mobilizacija članstva Srpske napredne stranke uveliko je u toku, čemu, osim poziva čelnim ljudima odbora širom Srbije, svedoče i štandovi, koje su na Karaburmi postavili aktivisti, pre nekoliko dana. Zaključak - kreće se u donošenje nepopularnih odluka, ili rejting već uveliko pada, a u opticaju je i treća opcija - u začetku smo prestrojavanja na političkoj sceni. U svakom slučaju, u godini pred nama, čekaju nas autobusi puni sluđenog i ucenjenog naroda koji prevaljuje put da aplaudira jednom čoveku.
Gostujući na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, predsednik države se dao u matematiku, pa je, uzevši papir i olovku, rešio „galimatijas“, kako on to veli, koji nastaje ako se izađe na izbore, zašta bi naravno bile krive – strane ambasade. Objašnjavao je naš poznati matematičar, kako i na koji način se mogu formirati koalicije i koje su to sve kombinatorike koje bi njega uspele da zbace sa vlasti, ili da mu, pak, otežaju odbranu Srbije.
Nije baš poznato ko to napada Srbiju, kada smo mi to bili u ratnom stanju, ko preti da nas u rat uvuče, ali glavna poruka predsednika bila je da moramo da očuvamo mir i ta poruka se provlači u svakom njegovom nastupu. Psihološka igra sa širokim narodnim masama, kojom već dve godine unazad usađuje u podsvest da postoji opasnost od ratnog stanja, ništa je drugo do priprema terena da potpisuje ono što je obećao, zašta je ucenjen, zašta je i doveden na vlast. Da li je to francusko-nemački sporazum, ili neki koji će uslediti nakon njega, to znaju samo on i oni sa kojima iza kulisa pregovara i dogovara i na kraju krajeva, koji mu stavljaju ultimatume pred oči.
Iako su on, potom njegova poltronka na mestu premijerke, a onda i svi ostali beskičmenjaci na funkcijama, tvrdili da je na prethodnom zasedanju Skupštine, gde se raspravljalo o pitanju Kosova i Metohije, predsednik razbio opoziciju, razobličio sve njihove laži i namere, razotkrio ko je ko i šta sve ne, čini se da je realno stanje potpuno drugačije. Sve i da smo svi slepi, gluvi i ludi, jasno je bilo da onaj koji ima apsolutnu vlast već deceniju, mora snositi i apsolutnu odgovornost za politiku i posledice te politike. Jasno je da prethodnih deset godina niko iz opozicije, niko od stranih plaćenika i domaćih izdajnika nije mogao doneti nijednu odluku, te da je predsednik sateran u ćošak samo i isključivo zbog svojih odluka i poteza.
Uvidevši da, ipak, i pored konstantnog zveckanja oružjem, nije skuvao masu da donese određene odluke, predsednik je rešio da mobilizuje članstvo, kako slučajno ne bi zaboravilo ko ga ‘lebom ‘rani i zbog koga su svi oni tu gde jesu. Sa druge strane, bacao je predsednik udicu i prema opoziciji, ma kojoj, ne bi li se neko upecao da, zarad malo ćara i parčenceta vlasti, podeli sa njim odgovornost za sve što je radio.
Bilo kako bilo, ne gine nam da u ovoj godini gledamo autobuse upućene na mitinge, ljude koji ne znaju ni gde, ni zbog čega idu, a čije ćemo dnevnice i sendviče, kao i te autobuse svi plaćati iz svog džepa, ili smo već platili, samo su te pare odavno u crnim fondovima stranke. Biće ovo vesela godina perestrojke na političkoj sceni, biće ovo godina u kojoj ćemo videti kako se ponaša svemoćni kada mu pada popularnost. Biće ovo godina u kojoj ćemo najzad saznati ko je iz opozicije spreman na izdajnički celiv.
BONUS VIDEO: Predrag Đukanović i Sloba Georgiev: Ovoj vlasti je odzvonilo, samo mi nismo navili satove