Piše Nikola M. Jovanović: Studenti rasteruju briselske magle

Evropska unija imala je sijaset prilika da pošalje konkretnu poruku državnom vrhu da mora više da učini u tom slučaju. To se nije dogodilo, pa su se studenti odlučili na dugačak put biciklima, da bi pred noge doneli vesti o stanju u Srbiji. Režim vlada strahom i ucenama, a tužilaštvo se ohrabrilo da sasluša ljude koji su se žalili na zdravstvene tegobe usled zvučnog incidenta 15. marta u Beogradu, nema mesta u Srbiji u kojem nije bilo blokada, a u mnogim su svakodnevne.

Samo je za birokrate iz Brisela stanje redovno. Obezbeđen litijum iz Srbije u budućnosti. Čekiraj - završeno. Kosovo svakim danom sve nezavisnije - štiklirati i to. Vrh EU se zabarikadirao u čauri i pravi se da ne vidi šta se događa – SAD i Rusija se približavaju dok Evropa ostaje izolovana. Jedno od mesta na kome se borba za uticaj vodi je i Srbija. Zahtev studenata za uređenu zemlju u suštini predstavlja vrednosti za koje se zemlje evropske zajednice zalažu. Briselu je teško da odgovori u situaciji kada desničari bujaju, a nema svoje rešenje za deljenje sfera uticaja u zemljama poput Srbije.

Tramp je odrapio 37 odsto carine na uvoz robe iz Srbije, u kojoj je dobar deo klicao istom tom čoveku kada se po drugi put uselio u Belu kuću. Tražili su zgradu Generalštaba porušenu u NATO bombardovanju, dobili su je na poklon. Razgoropađena administracija u Vašingtonu se osilila i pregovorima oko rata u Ukraijini vraća Rusiju u igru kao svetsku silu.

Američki san više nisu sloboda i demokratija. Sada se razmišlja isključivo o što jeftinijem galonu, dok Moskva gleda da izvuče što više može od agresije na Ukrajinu.

Za sve to vreme Brisel statira u kukuruzu. Sada ima priliku da na talasu politike odgovornosti i poštovanja zakona koju propagiraju studenti zaigra na vrednosti EU, jer se čini da je protest akademaca u Srbiji prepoznat kao nasušno potreban i u drugim zemljama te zajednice i regiona.

Sa jede strane Ursula fon der Lajen šalje poruke o Vučiću šampionu reformi, Emanuel Makron najavljuje posetu. Taktika stabilokratije koju su iznedrili Amerikanci se očigledno primila u EU, ali se čini da nakon perioda vladavine Vučićevog režima, kamen na kamenu neće ostati. Razrušio je institucije, vlada pendrekom, korupcija buja dok njegovi lojalisti uživaju kao bubreg u loju. Glas o odgovornosti za politiku koja se sprovodi mogao bi da bude izlaz iz učmale politike Evropske unije. Tiho se šapuće po hodnicima EU o potrebi da Srbija dokaže na slučaju nadstrešnice da je odgovorna država i da se promene izborna pravila. Znaju da Vučić neće prihvatiti poštene izbore kao ni poštenu istragu, jer bi to značilo kraj njegove vlasti i zato su se okrenuli ka receptu Nenadležnog – kupovini vremena. Do sada su se pravili da ne vide šta se u Srbiji dešava, a zapravo ignorisanjem toga šalju poruku dobrom delu nezadovoljnih u EU da je evropski san - umesto slobode i poštovanja zakona postao, ne nafta, već litijum.

Za sve to vreme Moskva trlja ruke, jer veruje da ima još dovoljno sirovina za opstanak.

Usred svega toga, iz, za njih, vedra neba, pojavljuju se mladi iz Srbije koji traže odgovornost koja je deficitarna roba i u Americi i u EU. Brisel bi mogao da iskoristi posetu studenata da vrati u igru jednakost i slobodu kao principe na kojima je EU sazdana, a od koje se trenutno i Vašington i Moskva gade. Nevezano za ishod „tur de pumpa“, studenti posle marševa prosvetljenja po Srbiji sada istu stvar rade u Evropi. Podršku već imaju u javnosti Grčke, Hrvatske, Slovenije i Gruzije.

Vreme radi za mlade koji hoće uređenu zemlju. Vuvuzele i pištaljke iz Srbije čuće se mnogo dalje htele to evropske birokrate ili ne.