2
Deca su vlasništvo države do svog punoletstva, izgovorio je poslanik SNS Vladimir Đukanović. Mislili smo da je samo još jedan „ofsajd“ u nizu naprednjačkog glasnogovornika. Međutim, kada se na to doda odluka Ministarstva da zimski rasput počinje u utorak 24. decembra, a da se učenici u klupe vrate 20. januara, taj stav dobija na težini. I za njega snosi odgovornost i Đukanović i vlada koja je odluku o raspustu donela, zapravo najviše Vučić, koji diriguje tim raštimovanim i koruptivnim orkestrom. Odluka je, kako je obrazložilo Ministarstvo prosvete, doneta „sagledavajući okolnosti koje utiču na kvalitet i očuvanje nastavnog procesa, kao i na interes i pravo učenika na obrazovanje“.
Da prevedemo saopštenje Ministarstva – imajući u vidu bunt mladih zbog toga što niko nije odgovarao za pad nadstrešnice u Novom Sadu, kada je život izgubilo 15 ljudi, a dvoje povređeno, u nemogućnosti smo da zataškamo ovaj slučaj, pa ćemo pokušati da zataškamo proteste i blokade.
To je prava poruka resora koju vodi ministarka, čiju ostavku traže studenti. Eto, što bi rekli, „to smo vam opravili“. Nadaju se da će predstojeći praznici biti prilika da ohlade mlade glave. Jer, kako je rekla ministarka Slavica Đukić Dejanović, mladi imaju različite ideje, ali ne bi smelo da se dozvoli upliv politike na univerzitete. Zapravo i ona misli da su deca vlasništvo države kao i Đukanović. Daljom dedukcijom ingeniozne ideje Đukanovića proističe da su deca vlaništvo države odnosno stranke na vlasti, dakle Vučića. A njemu nisu baš mile te blokade. Neko bi mogao da pomisli da je diktator, jer zahteve mladih za uređenu, odgovornu državu ne uzima za ozbiljno. Što je još gore, o tome se priča po Srbiji i van nacionalnih frekvencija, sa kojih su se za vreme njegovog obraćanja čuli uzvici „ruke su vam krvave“ i „kukavice“.
Igrajući na kupovinu vremena, odlučio je da sa srednjoškolcima odigra kao sa budžetskim korisnicima. Umesto 5.000 za gospodina i gospođu kojima njegovi „nameštenici“ sa kapuljačama viču „ko ti plaća penziju“, ponudio je raspust za đake, kao pokušaj da smiri talas bunta koji se širi Srbijom. Ko će odbiti tako „velikodušno“ ponuđen raspust, promišljaju na Andrićevom vencu.
Međutim, ta deca nisu državna, imaju roditelje, koji njima mogu samo da se ponose, posebno oni iz generacije protesta 96-97, koji osećaju da su ostali ovom društvu dužni da završe proces reformi.
Vučić se zapravo ponaša kao da su deca država, a s obzirom na to da su mu se našla na putu, probao je da ih skloni u neki zapećak, gde neće smetati njegovoj viziji države sa najvećim rastom u Evropi.
Ono što ne mogu da shvate je da raste generacija koja ne želi da ide iz Srbije, jer u njoj ne može da se živi od kontroverznih biznismena koji preko noći na stranačkoj pripadnosti zgrću milione, a kako je predsednik nagovestio, sad bi da uzimaju milijarde.
Režimska ekipa skinula je rukavice u nameri da pokaže ko je jači, pa se zaleću kolima u blokade, a sada su počeli da prebijaju i opozicione lidere. Demokratske maske su skinuli, nose maske Gavrila Principa, zabarikadiranih lica skrivajući se iza njih, a istovremeno tom kamuflažom ukazujući da su svesni da rade nešto nečasno.
Ono na šta vlast ne računa je da će skupovi postati još posećeniji uoči i tokom praznika, baš kao i devedesetih. Nikakve odluke o raspustu neće moći da ućutkaju Srbiju, čija se gromoglasna tišina čuje svakog dana u 11.52.
Roditelji srednjoškolaca bi sigurno imali šta da kažu dežurnom puštaču probnih balona SNS i nekadašnjem presedniku Skupštine Državne lutrije Srbije, koji je sve probleme uvek pokušavao da reši zafarbavanjem. Državu i ministarstvo, suštinski čitaj Vučića, brine što ucene ne funkcionišu protiv bunta mladih. Pokušavaju da ih sklone, a vreme je da Srbija koja deli iste vrednosti i principe stane iza njih.