"Delije", nemojte se radovati grobarskoj nesreći. Udba će sledećeg "državnog dželata" pronaći u vašim redovima, pa će posle i njega strpati u kanal. Kao i mnoge "vođe navijača". Već je u toku "kasting" za naslednika Belivuka.
Velja je iza rešetaka, ali je nevolja i dalje među nama. Ne zna se gde je veća – na čelu policije, vojske, Beograda, zdravstva ili finansija. Na čelu crno-belih, u Ljutice Bogdana ili Telekomu. U Tužilaštvu ili u vrhu vlasti. Sve nevolja do nevolje. I lako se prepoznaje, siluje zdrav razum, siluje Ustav i zakone, pelješi naše džepove.
Sa Belivukom se sedelo u svečanoj loži, Velja je obezbeđivao skupove i kontrolisao „jug“, a sad bi svi da se distanciraju. Hrkalovićka je sklonjena ili se sklonila, da izbegne hapšenje, dok je bivši ministar policije provučen kroz „veniš“. Povereno mu je da javnost obavesti o poslednjim odlukama Saveta za nacionalnu bezbednosti, pa je tako indirektno „očišćen“ od odgovornosti.
Vlast nam sugeriše da je Belivuk, takoreći, sam sebe stvorio, uz malu asistenciju pojedinaca. Kao da njegova grupa za mitinge i sahrane nije politički projekat i proizvod. Kao da to nije bilo militantno krilo vladajuće stranke. Svejedno da li su imali članske karte ili su samo obavljali poslove disciplinovanja. A usput su još ubijali i dilovali.
Režim prećutkuje da su pojedinci iz policije pre četiri godine pisali pismo najmoćnijem čoveku da ga upozore na pogubnost Belivukove grupe. Nerado se prisećaju i jedne krivične prijave (Tužilaštvo odbacilo), koja se sada potpuno drugačije čita. To je prijava koju je bivši ministar finansija podneo protiv Belivuka i najpoznatije braće u Srbiji. Dakle bilo je signala još odavno.
Kriminal treba saseći dok je još mali. Milorad Vučelić je 2016. nelegalno izabran za predsednika FK Partizan, glasali su i gosti na Skupštini, udbaška mašinerija je odradila svoje. Kad si tako „izabran“ onda tako i radiš. Ne možeš da odbiješ saradnju sa onima koje ti služba i gazda šalju.
Kolika će sramota ostati za ovaj režim, ako su tačne tvrdnje o brojnim otmicama i likvidacijama koje je počinila grupa Velje Nevolje. Kakva će mrlja ostati na imenu FK Partizan čiji su dres nosili jedan Šoškić i Vasović, pa Jusufi, Vukotić, Mance, Milošević… Tamo gde su oni „ostavljali srce“ mafija je krila snajpere, dovodila žrtve na mučenje, a nije isključeno i na monstruozne likvidacije.
Nije isti nivo, ali jeste princip – hm, princip, „Principi“. U vreme Pinočea su mučili i ubijali ljude na čileanskom nacionalnom stadionu. Kad je diktator svrgnut neke reprezentacije su odbile da igraju na tom terenu. Hoće li neko odbiti da izađe na teren i u Humskoj.
Udba je u temelje srpskog fudbala ugradila stotine i hiljade leševa, tako da je stvaranje Belivuka samo nastavak tradicije. Stadion Borca u Čačku je sagrađen na kosturima onih koje su udbaši (oznaši) streljali. I pojedina beogradska igrališta su takođe podignuta nad kostima beogradskih domaćina.
U ovoj udbaškoj priči FK Partizan je osramoćen i potrebno mu je dubinsko čišćenje. Ali pre toga neko mora da rasformira udbu, inače, džaba krečenje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: