Piše Milenko Vasović: Umrli, pa šta?

Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika... U vršenju dužnosti prema bolesnku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost (iz Hipokratove zakletve koju polažu svi lekari sveta).

Zataškavanje, tako se samo jednom rečju može opisati ponašanje direktora užičke bolnice, zatim ministra i Ministarstva zdravlja, koji ni prstom nisu mrdnuli da se kazne odgovorni za smrt dvojice muškaraca iz Sjenice. Šest dana je prošlo od tragičnog postupka užičkih lekara i nikom ništa.

Da podsetimo, dvojica Sjeničana u teškom stanju dopremljena su sanitetom u Užice 29. juna. Borili su se za vazduh, međutim umesto medicinske pomoći neko se dosetio da ih vrati tamo odakle su i došli. Niko nije rekao „vodite ih kući da umru“, ali ishod je bio takav.

Pokojnici su očigledno zakačili virus, ali nije njih ubio Covid 19, njih je ubilo naprednjačko „pa šta“ koje se raširilo po čitavoj Srbiji. I koje je kao kuga zahvatilo sve delove društva, pa i zdravstvo.

„Teško dišu“, pa šta? „Nemamo u Sjenici gde da ih lečimo“, pa šta? „Umreće“, pa šta? „Umrli su“, pa šta? Godinama već sa najviših mesta, od ljudi koji su zarobili državu na svako pitanje o propustima, o kriminalu, o pljački, slušamo isti odgovor – Pa šta?

Da nije tako, ona dvojica bila bi primljena u užičku bolnicu. Dobro, desilo se. Da li je neki lekar suspendovan – nije. Da li je neki načelnik smenjen – nije. Da li je direktor podneo ostavku – nije. Da li je ministar smenio direktora – nije. Da li je Ministarstvo poslalo inspekciju u užičku bolnicu – nije.

Zašto, pa zato što su zdravlje i životi ljudi u drugom planu. Mi imamo bolnice, imamo relativno i opremu, imamo lekare i medicinske sestre – najčešće divne i požrtvovane ljude, imamo i Ministarstvo i fond zdravstva – ali nemamo sistem. Sistem koji funkcioniše, u kome se zna ko šta radi i ko za šta odgovara.

Oprema se nabavlja zbog provizije, bolnice se grade zbog ugradnje, direktori se postavljaju po partijskoj liniji. Poltronstvo i nepotizam se podrzumevaju – odgovornost je nepoželjan termin.

Skandal sa vraćanjem dvojice pacijenata na samrti se morao dogoditi. Pitanje je bilo samo gde. Puni su mediji ispovesti ljudi koji su u teškom stanju i sa visokim temepraturama vraćeni kući. Na sreću, većina ih je preživela.

Setite se kako se ćuprijska bolnica „raspala“ pod naletom korone, pa kako je u Institutu Dedinje zaraženo medicinsko osoblje, pa slučaja Onkološkog instituta… i niko nije smenjen. Da je sistem tada izveo pokaznu vežbu smene direktora, ova dva pacijenta iz Sjenice ne bi bila vraćena sa vrata bolnice.

To što ni sada nema sankcija za užičke lekare i direktore znači samo jedno – nesreća će se ponoviti, pitanje je samo koliko ćemo dugo čekati. Ili će možda pre toga gospođica Brnabić smeniti gospodina Lončara. Jelda, baš hoće.