Beograd je jutros (22.11. 2021.) zakoračio u tunel iz koga nema izlaska. Pod maskom početka gradnje prve linije metroa počelo je uređenje terena za novo naselje koje će nići na Makišu - izvorištu beogradske pijaće vode. Redak primer „mudrosti“.
Otpočinjanjem gradnje metroa na livadi Beograd je ušao i u istoriju besmisla. Svuda u svetu se to čini tamo gde je najviše stanovnika, gde je najgušći saobraćaj i gde dnevno prođe najviše ljudi. Da bi se opravdala ta egzibicija na poljani smišljen je još luđi projekat – gradnja 30 hiljada stanova iznad bunara.
Slušam nekog izvođača radova koji objašnjava kako će makiški teren biti nasut i „podignut na kotu 74 metra“ (nadmorske visine) a da podzemne vode dostižu maksimum 73 metra. Au, kolika razlika, pa celo naselje će morati da zaduži cipele na štikle ili čizme. A u podzemnu železnicu će ulaziti sa ronilačkom opremom.
Oba ova projekta osuđena su na propast, jer nisu zasnovani na interesu grada. Temelji su u računici kriminalnih struktura koje će se ugrađivati, graditi, prodavati… jednom rečju bogatiti na račun naroda kome će biti ispostavljeni računi za sulude ideje.
Poslušajte samo šta kažu stručnjaci za građevinu, hidrolozi, statičari, oni koji se razumeju u saobraćaj… Naravno, mislim na one koji smeju da govore. Ne bi me iznenadilo da za desetak godina čitamo kako su „nepredviđeni“ uslovi udvostručili cenu metroa, kako se razmišlja o obustavi radova, da nema interesovanja za stanove i slično.
Što se grbo rodi vreme ne ispravi. Ni parama ni silom. Eno vam Beograda na vodi (BNV), koliko god da se novca upupma u taj „poduhvat“ problemi ostaju, a trošak države se uvećava. Zbog tog i takvog projekta stigli smo do naopake trase metroa. Samo da bi linija prošla pored zidina (BNV) koje podsećaju na kanjon Tare.
Čitava Srbija je naterana da plaća iživljavanje „investitora“ da bi se taj nakaradni posao učinio smislenim. Tačno je, glavnom gradu treba metro, ali ne na toj trasi i ne po toj ceni – za početak 100 miliona evra po kilometru. I ne sa depoom u Makišu.
Gradnja linije Mirijevo – Železnik (20,1 km) ne reševa nijedan saobraćajni problem glavnog grada, a stvara nove nevolje i u najavi zadužuje državu za nekoliko milijardi evra. Sve čega se naprednjaci dohvate unapred je obesmišljeno.
Ako se radovi ne zaustave biće to velika promašena investicija. Nešto poput svojevremene gradnje hidrocentrale u Ozrinićima kod Nikšića. Kad je sve bilo gotovo ispostavilo se da nema vode, da je obližnje jezero niže… Ima o tome i dokumentarac pokojnog majstora Živka Nikolića.
Šta reći o kredibiletetu beogradskih „graditelja“. Jesu li u stanju da izgrade metro oni koji sedam godina ne mogu da sagrade železničku stanicu Prokop. Kako verovati onom što je obećavao da će se 2018. putovati brzim vozom od Beograda do Novog Sada i Budimpešte. Znate li da je rekonstrukcija 500 metara kaldrme na Skadarliji trajala tri i po godine, da je Beograd prestonica bez autobuske stanice, bez javnog klozeta… I sad će ti „vizionari“ da sagrade metro do 2028?
Voleo bih da sam sve napred promašio, i da grešim, i da su me obuzele nečiste sile, i da… Ali šta ćemo sa čitavim Građevinskim fakultetom, zašto su se ti stručnjaci distancirali od ovakvog metroa. Zato što nisu prodali struku za privilegiju.
Zato se danas i protestovalo u tom istom Makišu, a to je samo početak. Još nije kasno, Beograde spremaj toplu obuću pa na noge lagane.
Bonus video: Protest na Makišu zbog izgradnje metroa