3
Ptičica mi dojavljuje iz jedne industrije mesnih prerađevina - stigao je, vele, zahtev da „taj i taj“ proizvod pojeftini za „toliko i toliko“. ’Ajde majčin sine stisni, pa nemoj sniziti cenu. Ne mogu da kažem o kom se proizvođaču radi, jer će obrati bostan usred predizborne kampanje. Onaj ko je zahtevao, naći će načina i da kazni neposlušne. Nagledali smo se toga od komunista pa naovamo.
Ista „pamet“ koja je uterivala biznismene u kupovinu stanova u Beogradu na vodi sad „savetuje“ mesare da podrže projekat skidanja cena. Kao da čujem argumentaciju: „Ko odbije biće izdajnik“. Slučajno će ga posetiti inspekcije svih fela, možda mu se prikažu i momci sa kapuljačama. Kao što su nekad na prinudni otkup dolazili udbaši u dugačkim kožnim kaputima.
Od seljaka su posle Drugog svetskog rata oduzimali i poslednje zrno žita i jedinu kravu. One koji su pružali otpor batinali su u avliji, hapsili… neki su, bogami, platili i glavom. Nema veze što se dešavalo da oduzeta stoka ugine u kakvom oboru ili da pšenica proklija u memljivom magacinu, važno je da je razrez ispunjen. Danas su druga vremena, neće niko biti hapšen, ali firma može da ode na doboš.
Onaj visoki lik što sa korpom namirnica ide od studija do studija podsetio me je na slike iz detinjstva, kad je novac vredeo, ali ga nije bilo. Početkom proleća nailazio je sveštenik da sveti vodicu, a narod je plaćao u naturi, neko da jaja, neko vunene čarape, bolji domaćini dugačku pršutu i flašu rakije… Sve je pažljivo u torbe pakovao sveštenikov pomoćnik, a mi deca smo uzalud virili u taj pokretni magacin. Ako smo šta dobili, to je bila grdnja i ćuška.
Tako i ovaj visoki lik s televizora maše špagetama, hoće da nas usreći, kao što su nas i popovi svojom korpom usrećili. Međutim, ovaj dugajlija je namazan, on jaše na jeftinoći, a u sebi se misli – želećete vi i parizera. Samo što nam ne kaže: „Ako budete glasali za mene, obećavam da ću sledeće godine nositi još vrednija odela i još zlatnije satove. I moji kumovi će biti mnogo bogatiji, samo dajte glas.“
Vidi se to iz njegovog nastupa, ko hoće da gleda. A nešto mi se čini da će se i savetnica ponovo udati za nekog milijardera – treba gospodži nova tašna.
Iz godine u godinu sve oko njega je skuplje i glamuroznije, a narod je došao do mlevenih kožica i nožica za dvesta dinara. To je rezultat njegove propovedi koju nam prosipa sa Pinka, Hepija, RTS-a i ostalih zarobljenih televizija.
Koliko je ljudi u Srbiji danas sitije nego pre mesec dana? Ima li iko dinar više od početka pendrek pojeftinjenja? Krenuo dugajlija da obuzdava inflaciju kad smo mi ionako prestali da kupujemo. Narodu je i crni luk postao preskup.
I sad navlači sirotinju na mamac – evo niže cene za 37 proizvoda. Tako će biti do Nove godine. Šta ćemo posle, da se iselimo, da pomremo. Šta? Ali, ’ajde, valja kad pojeftini, pa makar i pod prinudom i makar na tri meseca.
Posle će nam trgovci i proizvođači sve to naplatiti i to s kamatom.
Nego drugo sam hteo da kažem. U korpi visokog lika nema glavnih artikala. Nema litijuma i nacionalnog stadiona. Onih stavki zbog kojih se ova parizer priča i pokrenula. To je suština – ja vama jeftine pelene, vi meni glasove. Kad prođu izbori, neće bit ni gaća ni pelena. Onaj s korpom će pevati drugu pesmu – investicioni ciklus, igralište, „Rio Tinto“… Sve ono čemu je narod, tobož, dao podršku glasajući za jeftinu salamu.
U tu korpu je stao kompletan učinak dvanaestogodišnje vlasti naprednjačkog ganga. Samo nedostaju fotografije pa da utisak bude kompletan. Slike prebijenih, nezadovoljnih ljudi, razbijena glava Borka Stefanovića, ruka u gipsu Predraga Voštinića, zatim portreti smenjenih tužiteljki, pa premeštenih inspektora i figura devojčice koja je u Pećincima izbačena iz vrtića. Zato što su joj roditelji opozicionari.
I spisak 20.000 Srba koji su otišli sa Kosova. Tada bi predizborna korpa visokog predstavnika naprednjaka bila kompletna.