U pitanju je naš novac - čitao sam izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o realizaciji projekata na srpskim železnicama i shvatio zašto je ministarka Mihalović pre neki dan jauknula. Tužilaštvo za organizovani kriminal može odmah da otvori novu fasciklu i da je smesti pored Krušika i Telekoma.
Savet je sve nacrtao, a taj izveštaj je mogao da nosi i drugačiji naziv, na primer „Zbog ovoga smo siromašniji“, ili „Gde su nestale stotine miliona dolara“. Ili kako je moguće da se računice ministarke Mihailović i ministra Malog razlikuju za čitavih 209 miliona dolara.
Na jednostavno pitanje „koliko ste para potrošili za infrastrukturu železnica od 2013. do marta 2020.“ Savetu su stigli zbunjujući odgovori. Iz resora ministarke Mihailović kažu 440,3 miliona dolara, iz kabineta Malog su odgovorili 628,3 miliona. Da smo kojim slučajem u školi, neko bi već dobio „jedan ko vrata“. Ali kako su ovo mnogo ozbiljnije stvari i ne dele se jedinice nego nule, teško je očekivati sankcije.
Može centrala jednom da pogreši, ali… Napred pomenute cifre odnose se na trošenje novca iz ruskog kredita od 800 miliona dolara. A, da vidimo šta su ministarstva odgovorila koliko je para potrošeno iz kineskog kredita (297,6 miliona dolara) uzetog isto za železnicu. Sad je situacija obrnuta, Mali kaže da je potrošeno 96 miliona dolara, a ministarka Mihailović iznosi cifru od 117 miliona.
Izveštaje dva ministarstva kao da je pisao pijani konobar. Nije u pitanju hiljada dve, milion, dva… već je razlika 209 miliona. Sa nešto više novca (208 miliona evra) je izgrađen autoput Surčin – Obrenovac sve sa mostom od 1,7 kilometara. A ta deonica je po mnogima papreno plaćena.
Mali se nije ni oglasio, a i što bi, bio je u Vašingtonu, zar treba nešto više od toga. Ministarka Mihailović je nevešto pokušala da optuži Savet kako je nestručan, kako je ovakav i onakav i da ga treba popuniti stručnim (čitaj poslušnim) kadrovima. Ma da, a što gospođa ministarka ne reče ni reč o „ludim“ brojkama, što ne reče ko potroši 209 miliona.
Pretpostavljam da će se, kad ustreba, pojaviti onaj koji je stavio državu u džep i reći da su sve pare tu, samo je metodologija obračuna drugačija. Ministarstva se zabrojala. On bolje od bilo koga u Srbiji zna gde odalazi svaki dinar. Ne bi on dozvolio da išta ide mimo njega. Ne dam Malog, ne dam Zoranu.
Nego ima u izveštaju, vredi ga pročitati (okačen je na sajtu Saveta) i drugih stvari koje bole. Na primer zaključak da su zbog netransparentnog trošenja novca, cena i završetak brze pruge od Beograda do Subotice nepredvidivi. Da nije jasno iz kojih sredstava će se finansirati završetak vijadukta „Čortanovci“ i deonica Stara Pazova-Novi Sad, jer je veći deo kredita potrošen. I da će sve to „skupo koštati građane Srbije i njihova pokoljenja“.
Vrlo važno zadužićemo se još, po najpovoljnijim uslovima u istoriji. Zato što nas cene u svetu. A i šire. Štrpnućemo od penzija, povećati poreze, zakinuti porodiljama… vratićemo nekako.
I jedno podsećanje, Vučić je još 2015. čvrsto obećao da će brza pruga Beograd – Budimpešte biti gotova do 2018. godine.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare