0
Deset nas je godina ubeđivao da je crno belo i da je belo crno i da je radikal i evropejac isti đavo. Isto je to, samo ti gledaš iz pogrešnog rakursa, Miloše. Deset godina. Deset godina je vatru gasio benzinom, pa onda vikao: „Ljudi, požar“ i „Svi pobegli, samo ja vatrogasac“ i „Piromani, sram vas bilo, mrzite Srbiju“. A to sve radio on. Ali nije, nije, nisi dobro video Nikola.
Deceniju je trajala tirada o ugroženosti Srbije, o žutom ološu, o stranim plaćenicima, o državnim udarima. O tome da nećemo rat, ali da smo za rat spremni. I sad kad nacija ima anksiozni napad svaki put kad se topovskom salvom pozdravlja aktuelni visoki gost, on kaže – što se nervirate? Što se uznemiravaš, Svetlana, pucamo jer nam je lepo.
Makar poslednjih pet godina ubeđuje nas da smo najbogatiji na Balkanu. Pre toga smo bili goli i bosi zbog žute ološi. Godinama, dakle, ti gledaš kako ti se skuplja potrošačka korpa, a on ti kaže da je triput veća. Sad kad nema mleka ni za lek, a šećer pomamno kupuješ po marketima, on te pita – a što praviš paniku? Opusti se, Dragice, mi smo ekonomski tigar.
Pa onda fingira da imaš slobodne izbore. Pa ti izađeš na izbore, a tamo ti zaključaju izborno mesto pred nosom. Dobro je, makar ti nisu nos polomili, misliš dok ideš kući da na televizoru vidiš kako ti je on prebrojao glasove. A on ih prebrojao brže od RIK. Pa se ti onda pitaš: A što bih ja izlazio na ove izbore uopšte? A on te pita: A što si ti protiv demokratije, Dragane, jesi li ti neki ekstremista, Dragane, izgledaš tako.
A ti dobro pamtiš kad je on tražio 100 za jednog. I kako mu je prijalo kad su mu govorili da se napio samo jednom onaj put, znaš ti dobro koji put, i kako je kačio novo ime bulevara onog zločinca, znaš ti dobro kojeg, i kako je nosio gajbice piva onom zlotvoru – znaš ti kojem. A on kaže „nisam to bio ja, Jelena, žene vole da glasaju za stabilnost, Jelena, ja nisam lep, ali nikad nisam bio nestabilan“.
Nisi dobro video ni kad je dogovarao dogovore oko Kosova. Ono jes’, ti si video njega na onoj stolici ispred Trampa, video si pre toga i taj Briselski sporazum, čuo si da spava na podu po Briselima u pregovorima s Albancima, i mislio si (pogrešno) da se to nešto on bavi tim Kosovom, a ono nije on uopšte. Njega kad pitaju on odbije, ne bi on potpisao, njega oni u stvari više i ne pitaju za to, jer znaju da je totalno nefleksibilan, armiran je, ne može on da se povije, Andrija, šta si umislio?
Deset godina.
I posle deset godina, zapravo, sve je logično, sve ima smisla, sve je to normalno. „Normalna Srbija“, poručuje predsednik, ja sam normalan, vi ste svi bolesni, je l’ tako – tako je. Tačka.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
