"Genocid nije počinjen nad Bošnjacima nego nad ljudima i nisu ga počinile vojske nego politike. Politike zla, smrti i prevare. Zato treba da menjamo stvari, da pogledamo jedni druge u oči, da shvatimo da i dalje ima dosta toga što možemo promeniti na bolje. Da učimo iz grešaka, a damo šansu pomirenju, pravdi i istini“. Ove je reči, prepoznaćete možda, izgovorio premijer Crne Gore Dritan Abazović u Potočarima u ponedeljak.
Ako su vam poznate reči, verovatno vam je poznat i odijum koji su izazvale kada su izrečene, i to ponajviše zbog ovog prvog dela, u kom se karakteriše identitet žrtava.
Pojedini Bošnjaci – intelektualci i zvaničnici – ocenili su ga kao uvredljiv: Bošnjaci su u Srebrenici, smatraju, stradali pre svega zbog toga što su bili – Bošnjaci. I u tom delu su u pravu: bio je to masovni zločin koji je targetirao ljude na osnovu njihovog identiteta, ne teritorije na kojoj su živeli. (Da ne zaboravimo: u selima oko Srebrenice stradali su i Srbi, u jednoj drugoj zločinačkoj akciji, koja, ipak, nije tema ovog teksta).
Abazović, međutim, nije pogrešio: u Srebrenici jeste ubijeno i čovečanstvo kao takvo. Mislim da crnogorski premijer nije hteo da poništio bošnjački identet žrtava nego da ga proširi. Ali, uostalom, njegova je izjava – neka je on i pravda.
Mene, međutim, više zanima ovaj drugi deo „problematične“ izjave – o vinovniku i inspiratoru zločina.
To da zločin nisu počinile vojske nego političari, takođe nije do kraja tačno. Bojim se da se tom izjavom (opet, čini mi se nehotice) udaljavamo od personalizovane krivice ka opštoj (pa zato i maglovitoj) odgovornosti. Genocid u Srebrenici, naime, počinio je konkretan čovek: on se zove Ratko Mladić i penzionisani je general Vojske Republike Srpske, trenutno u pritvoru u Ševeningenu. Nije on jedini koji ga je počinio – imao je i saradnike i inspiratore – ali je on njegov vinovnik u pravom smislu te reči. Njegova krivica dokazana je u Hagu i premda proces i dalje traje – od nje neće moći da pobegne nikada, ni s one strane groba.
S druge strane – jeste, vojske su bile i biće oružje u rukama političara. Neki od njih – koji su u tom trenutku bili deo vlasti – procesuirani su, neki su oslobođeni, neki su umrli i na taj način izbegli pravdu. Nisu, međutim, oni jedini koji treba da odgovaraju. Nastavljači njihove politike i danas hodaju među nama, malo su se sakrili, možda sada više ne smrde na rakiju i krv, ali ne prestaju svoje delovanje.
A kad smo krenuli ovako u širinu, da ne prećutim i ovo: krivi su i građani koji su ih birali. I mada se čini da su oni prošli nekažnjeno jer za njih ne postoji ni krivična odgovornost ni tribunal pred koji bi bili pozvani.
Varate se: beda u kojoj danas mnogi od njih žive na ovim prostroima i jeste presuda za zločin pogrešnog izbora političkih lidera.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare