Piše Luna Lu: Stari gramofon

Foto: Marko Krunić/Promo

Subota u ritmu novog singla grupe "Obojeni program". "Ona samo pleše (ništa je ne zanima)". Nova ploča ,,2021=41" vrti se - stari gramofon ponovo radi.

Novo doba je – govore mi.

Okej, to sam shvatila.

Ali ono što nisam shvatila jeste, ako na stranu stavimo tehnologiju – šta je zaista novo u ovom novom dobu.

Radoznala sam i otvorena za prosvetljenje jer meni sve ovo liči na onu genijalnu igru rečima – grafit – „Sve još miriše na NEW“.

Taj koji je to napisao treba da bude kopirajter u nekoj prestižnoj reklamnoj agenciji, ako već nije.

Dobar deo života jurcala sam za novitetima.

Jako mi je zanimljiva ta igra gde novitete lovim kao po livadi mrežicom za leptire – predosećam ih, prenosim, promovišem.

Neki se prime, neki ne.

Ali, shvatam da realnih noviteta dugo već nema.

Od mode do političkih ideja – većina toga je reciklirani 20.vek.

Mrežica je prazna, mačka vreba, miševa nema čitavu večnost – praznih sam ruku.

Ta igra postaje dosadna i uzaludna.

Kada sam bila u spomen kući Save Šumanovića – kustos zbirke mi je puno pričala o njegovoj majci i njihovom veoma zanimljivom i kompleksnom odnosu.

I onako, u letu, rekla je jednu potpuno genijalnu rečenicu koja mi se istetovirala u sećanje.

Priča ona tako kako je to bila jedna neobična žena i navodi kako je modu definisala kao – „Slažeš ti tako stvari jednu na drugu, čuvaš, ređaš ih u ormanu i onda samo obrneš u jednom trenutku – ono što je na dnu staviš na vrh i u modi si – jer ona se vazda vraća.“

Amin to that sister.

To je tako tačno.

Šta bi gore – sad je dole.

Šta je sada demode u jednom momentu biće ponovo u modi.

Sve se izgustira – od odevnog predmeta, do toga kako teraš friz, pa do toga da pornografiju zameni romantizam, a brutalni kapitalizam smeni ideja o društvu socijalne pravde.

Eto, na primer, gledam na trendingu najčitanije vesti na planeti Zemlji ovih dana.

Ubedljivo vodi vest, pored svih neverovatnih zapleta i raspleta u ovom civilizacijskom momentu – kako je milijarderka Kim Kardašijan odlučila da izblajha obrve te se čini da ih više nema.

Planeta u zabezeku.

Milioni žena koje su njenu sliku savršenih gustih obrva nosile u salone za tetoviranje obrva pitaju se u frasu – Kako?! Avaj, zašto?! Šta sad???

Panika na Instagramu.

Raste prodaja pudera sa ekstremnom moći pokrivanja jer tetovaža ne može da se izblajha.

Traže se rešenja za novonastalu situaciju.

Presmešno, rođaci.

Godinama već, svoje prijatelje i raspoložene da me poslušaju – davim idejom kako bih u osnovne škole, da sam neko, uvela obavezno preduzetništvo (kao u Japanu), istoriju pop kulture i obaveznu borilačku veštinu po izboru, pored časova fizičkog.

Verujem da je jasno zašto preduzetništvo jer bi se deca od malena naučila kako se raspolaže sa novcem i kako savladati pravila ulaganja i ekonomisanja – demistifikovati celu tu priču o parama jer ne znam čoveka koji ne vuče neku vrstu traume u vezi sa novčanicama.

Neko ne zna da ih pravi, neko zna da ih pravi, ali sve potroši.

Neko ih pak samo pravi, a ne sme da ih dira – pa je nesrećan jer se oseća kao njihov rob.

Mnogo je tu potpuno bespotrebnih agonija – sve bi bilo lakše kada bi se od malena cela ta stvar savladala – bazično, za početak školski.

Posebno sada kada su u igri i kriptovalute i kada je pred vratima jedna od najvećih ekonomskih kriza globalnih razmera.

Takođe, stanovništvo koje bi od malih nogu znalo osnove preduzetništva ne bi mogao da šibicari i zamlaćuje Mali sa bajkom o refinansiranom budžetu „ekonomskog tigra“.

Tada ni „njegovo svemoguće visočanstvo“ ne bi moglo da manipuliše hipnotisanu gomilu sa kuponima od po 3 crvene za boc boc – jer bi ga ta deca posle prvog razreda sa ovim predmetom pitala – „A čiko ko će to da vraća i sa kojom kamatom? I zašto bi?“

Što se tiče borilačkih sportova – deca bi od malena, pored fizičke aktivnosti, timskog rada, spoznala i svoje individualne mogućnosti.

Naučila bi toliko toga o sebi, svoje slabe tačke, svoje jačine i svoje ranjivosti.

Naučila bi da zadaju udarac, ali što je još važnije naučila bi da se brane i da se rukuju i posle poraza i posle pobede.

Takođe, uz drevne borilačke veštine ide i filosofija te bi od malena znala da je najveći kunst u životu ceniti mir i učiniti sve da se izbegne tuča.

Svi velemajstori borilačkih veština će vam reći kako van prostora za borbu – čine sve da izbegnu sukob, posebno kada imaju posla sa napaljenim amaterima željnim batina.

A što se tiče istorije pop kulture – pa tu su stvari jasne.

Saznali bi kako se subkulture smenjuju, kako politika utiče na muziku, modu, stil života, način razmišljanja i osvajanje raznih sloboda – pa kako sve to zajedno menja politiku i postaje mejnstrim i tako u krug.

Eto za primer uzmimo ove trenutno nepostojeće obrve Kim K.

Svako ko ima pop kulturu u malom prstu mogao je znati šta će se desiti i nikada ne bi istetovirao sebi guste obrve – tzv. „čoko bananice“ – misleći da će to trajati zauvek.

Niko i ništa nije zauvek.

Sve je samo pitanje ciklusa.

To je naročito očigledno kada je u pitanju moda i industrija lepote.

Svakog čuda tri dana dosta.

Zato dobro razmisli šta trajno menjaš na sebi.

Od obrva pa do lomljenja nosa da bi se ličilo na „Bratz“ lutku.

Lutka će izaći iz mode – doći će neka nova, a tebi ostade nefunkcionalni patrljak od nosa.

Ono što je bilo lepo u renesansi, nije važilo za barok.

Tako je vazda bilo – kolo sreće se okreće – ništa nije zaista novo u ovom novom vremenu – sva stara pravila od pamtiveka i dalje važe.

U svom životu dva puta nisam imala obrve – jednom kada se pojavio Zigi Stardast, a drugi put kada je Madona objavila „Secret“.

Tanke obrve su bile IN pola mog života.

Čupale smo ih po uzoru na – dive holivduske ere nemog filma, pa grandž heroine, pa Kejt Mos, jedva punoletnu.

Onda je buknuo trend gustih obrva.

Ko zna likove iz devedesetih zna asocijaciju na Momčila Krajišnika, a planeti je poznatija Kara Delvinj, kao glavna promoterka ove ideje.

Nastao je bum salona za trajno iscrtavanje i tetoviranje obrva, a zilioni su krenuli da se vrte u make up industriji na sve moguće proizvode za gušće obrve – od preparata za njihov rast do olovaka i četkica, senki i čitavih paleta samo za taj deo lica.

I činilo se kao da u novom dobu tu više nikada neće doći do neke promene (na staro).

I dugo je „Vogue“ kao biblija stila pokušavao na nekoliko naslovnica da proturi trend – „bez obrva“.

Modne kuće visoke mode u vapaju za promenom, na revijama su blajhale svojim manekenkama obrve, ali je industrija lepote toliko dobro zarađivala da se to nije prelilo među obične ljude – sve je ostajalo po starom.

A onda se Kim jedno jutro probudila i kao i sve žene u periodu ljubavnog brodoloma, raskida i razvoda odlučila nešto na sebi da promeni.

I voila!

Pošto je sve već probala i menjala po 100 puta uz pomoć najboljih plastičnih hirurga i perikara – jedino što nikad nije dirala bile su obrve od milion dolara.

Sa dva poteza blanša na četkici one su nestale.

I to je ta #breakingnews protekle nedelje.

Za nas lovce na novitete ništa novo za uloviti.

Ispričana priča.

Davno provaljen trik.

Ali, ipak doživeh toliko čekano prosvetljenje – epifaniju.

Shvatih da u stvari treba da promenim strategiju – da ne gubim vreme čekajući novitete nego da uronim u staritete.

Dakle, više na livadi ne jurcam sa mrežicom za leptire da lovim NEW jer toliko dugo novog nema – nego ću da nabavim ronilačko odelo i da krenem da uranjam u prošlost da lovim bisere.

Od lovca na retke vrste leptira do ronioca bisera za 51 godinu – mogla bih i vodič da napišem, da ne kažem – tutorijal da snimim.

Iz svog arhiva, riznice sećanja i malog mozga da izvlačim vrednosti i mehanizme nepoznate novom dobu – da obrnem igricu pa „kar bo pa bo“, što bi rekli braća Slovenci.

I zato sam izvadila svoj stari gramofon iz šteka, očistila ga, podmazala i stavila novu ploču „Obojenog programa“ i svira kao lud.

Kebrin glas odzvanja po hudu ove subote.

Maj je tu – vreme je da plešemo, cvetamo i pomalo filozofiramo dok lipe mirišu, a jagode „slatke poput prvog poljupca“, kako ih reklamira moj omiljeni prodavac na Bajloniju.