Poverenik pokrenuo postupak zbog hakerskog napada na Telekom

Predmet je, kako je Marinović po saopštenju izjavio listu Danas - oformljen posle anonimne predstavke.

U ovom postupku, kako se ističe u saopštenju, Poverenik je "ostvario intenzivnu komunikaciju sa odgovornim licima Telekom Srbija, radi prikupljanja činjenica relevantnih za okolnosti konkretnog slučaja".

"O svim važnim informacijama do kojih ovlašćena lica Stručne službe Poverenika dođu u toku postupka koji se vodi, Poverenik će redovno informisati javnost", navodi se u saopštenju.

U izjavi za Danas, Marinović navodi da su dobili jednu anonimnu predstavku u vezi sa ovim slučajem, nakon čega su oformili predmet i uputili Telekomu mejl sa nekoliko pitanja.

"Pitanja se odnose na to da li je tačno da je došlo do povrede podataka o ličnosti, u kojoj meri, podaci koliko lica i, ako je to tačno, koje su mere preduzete da se spreče posledice i hoće li obavestiti Poverenika u zakonom propisanom roku od 72 časa od momenta saznanja za povredu“, objašnjava on.

Kako dodaje, odgovore očekuju sutra u toku dana.

Što se tiče hakerskog napada, kako pojašnjava, za počinioce je nadležno Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, a Poverenik utvrđuje odgovornost rukovaoca.

„Ako nam potvrde da je došlo do povrede, mi ćemo pokrenuti inspekcijski nadzor i poslaćemo naša ovlašćena lica na lice mesta da utvrde činjenice i okolnosti“, kaže Marinović za Danas.

On navodi da sam obrazac obaveštenja o povredi podataka o ličnosti već u sebi sadrži mnoge odgovore.

"Ukoliko je došlo do povrede, tu može biti samo ime i prezime, ali može biti i matični broj, adresa ili broj tekućeg računa, mejl adresa, telefon…, a od svega toga zavisi težina prekršaja zakona“, objašnjava on.

Kazne za prekršaj

Za ovu vrstu prekršaja mogu se propisati velike kazne.

„Po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, za rukovaoca koji ima svojstvo pravnog lica, a koji prekrši neku od odredbi tog zakona, propisana je kazna od 50.000 pa do dva miliona dinara, ali u prekršajnom postupku. To ne može da izrekne Poverenik, ali on je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka“, poručuje Marinović.

Kada je reč o nekim ranijim slučajevima ugrožavanja podataka, poput EPS-a, RGZ-a, Ministarstva pravde… on naglašava da su sprovodili nadzore u tim slučajevima.

„Utvrdili smo da nije došlo do povrede podataka o ličnosti. Bilo je hakerskog napada, ali nisu povređeni ti podaci. Kada govorimo o EPS-u i RGZ-u, tu su silni podaci bili ugroženi, ali nisu lični, a to je onda za druge organe. Ako dođe do povrede podataka koji se odnose na proces rada, na finansije ili bilo šta drugo, to utvrđuju drugi“, napominje.

Marinović kaže da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje obavezu svakog rukovaoca podacima, da kad dođe do povrede podataka o ličnosti, o tome obavesti Poverenika i to bez odlaganja, a najkasnije u roku od 72 časa.

„Istovremeno im taj zakon nameće obavezu da obaveste lica čiji su podaci povređeni, s tim što ta obaveza ne odgovara u potpunosti obavezi koju imaju prema Povereniku. Mogu biti izuzeća u slučaju da su preduzete takve mere rukovaoca da je onemogućena razumljivost podataka licima koja su izvršila hakerski napad ili su naknadno preduzete mere gde je obezbeđeno da više ne može da se proizvede bilo kakve posledice po lica“, otkriva on.

Takođe, izuzeće postoji i u slučaju ako ne postoje tehničke mogućnosti da se obaveste sva lica, dodaje.

„To je u slučaju kada se radi o mnogo ljudi, recimo više desetina hiljada lica, onda Zakon dozvoljava mogućnost da ne obaveste lica. Ali onda treba da se uputi jedno opšte obaveštenje da je došlo do povređenih podataka“, navodi Marinović.

Što se tiče građana, oni imaju svoja prava u ovakvim slučajevima.

„Građani imaju pravo da traže informaciju o tome koji podaci su povređeni, kao i po kom pravnom osnovu su obrađivani i u koju svrhu. Ako to znate, onda imate pravo da vas obaveste ko je došao u posed tih podataka. Ako smatrate da je nastala šteta, možete da tužite kompaniju u parnici za naknadu štete“, poručuje Marinović.