Ko je Said Džalili, najverovatniji naslednik Laridžanija u Iranu? Bio je dobrovoljac paravojne formacije, smatraju ga "živim mučenikom", a o Americi ne misli ništa dobro

Laridžanijeva smrt ostavila je ozbiljan vakuum u vrhu vlasti, posebno u Savetu za nacionalnu bezbednost, ključnom telu koje upravlja vojnim i bezbednosnim strategijama Irana u trenutku pojačanih tenzija sa Sjedinjenim Državama i Izraelom.

Iskusni pregovarač i protivnik Zapada

Said Džalili (60) važi za jednog od najuticajnijih političara u konzervativnom bloku. Najpoznatiji je kao glavni iranski pregovarač o nuklearnom programu u periodu od 2007. do 2013. godine, za vreme predsednika Mahmuda Ahmadinedžada.

Njegov pregovarački stil često je opisivan kao tvrd i nepopustljiv, što ga je činilo teškim sagovornikom za zapadne diplomate. Bio je otvoreni protivnik nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, smatrajući ga previše popustljivim prema Zapadu.

Od rata do vrha politike

Rođen 1965. godine u Mašhadu, Džalili potiče iz skromne porodice – otac mu je bio direktor škole. Doktorirao je političke nauke na Univerzitetu Imam Sadek, gde se kasnije bavio i akademskim radom.

Kao dobrovoljac paravojne formacije Basidž učestvovao je u Iransko-iračkom ratu, tokom kojeg je teško ranjen i izgubio deo desne noge. Zbog toga je u Iranu poznat kao „živi mučenik“, što mu donosi dodatni politički legitimitet među konzervativcima.

Karijeru je nastavio u Ministarstvu spoljnih poslova, a potom i u Savetu za nacionalnu bezbednost. Kandidovao se i na predsedničkim izborima 2013. godine, gde je zauzeo treće mesto, ali je zadržao snažan uticaj u političkom životu zemlje.

Mogući naslednik u ključnom trenutku

Smrt Laridžanija otvorila je pitanje ko će voditi iransku bezbednosnu politiku u jednom od najosetljivijih trenutaka za zemlju.

Analitičari smatraju da je Džalili jedan od najozbiljnijih kandidata za tu funkciju, bilo kao privremeno ili trajno rešenje.

Njegovo imenovanje moglo bi da označi dodatni zaokret ka tvrđoj politici prema SAD i regionalnim protivnicima.

Istovremeno, izostanak pragmatičnijih figura poput Laridžanija mogao bi da dodatno učvrsti poziciju radikalnijeg krila unutar iranskog režima.