Piše Luna Lu: Šaka puna trešanja

Oćo pubertetlija ima novi nadimak - Cole. Cole jer - devojke ga vole. Suvereno vlada Voćnakom, sav je važan. Dok se predsednik na glas premišlja da li je sova ili or(a)o, Oktavijan zna da je pas - razlikuje mačke i ptice, a danas je istorijski dan kada je sreo i zeca.

Ima taj neki grafit – „Jednog dana kiša je padala dva dana.“ To mi je prva asocijacija na ono što nam se dogodilo u petak i subotu.

Petak beše košmarna Mordor verzija sa statistikom na zadatku – uznemirujuća na tolikom nivou. A subota? Šareni kišobrani, cveće i glavni junaci odlučni i duhoviti kojima je kiša bila saveznik da poruka koju šalju bude snažna i efektna. Neverovatno kako neko po kiši izgleda pokislo, a neko umiveno.

Takoreći, ilustracija čuvene rečenice Bobe Marlije – „Neki ljudi osećaju kišu. Ostali samo pokisnu“.

*

A na ćošku gospodin otvorio gepek i deli trešnje. Pune gajbice crvenog sočnog čuda prirode.

Nasmejan.

Kaže – „Izvolite, poslužite se.“

Ta slika me je baš dotakla. Bilo ih je puno od kojih sam imala senzacije, ali jednostavnost ovog gesta me je oborio sa nogu.

Podeliti. Biti ljubazan. Izmamiti osmeh. Dečje. Od srca.

Biti drug na drumu.

Bubanj nam je dug, maraton je ovo.

*

Levijatan sa kojim imamo posla sastavljen je od ljudi bez savesti. A ti ljudi su iscrpljujući – halapljivi, pohlepni i zlobni.

Čujem bota sa dugom plavom perikom kako dobacuje dok manita po terasi lupa šerpe i priziva grom – „E, sad zlobni?!“

Pa, kako nazvati na primer bezobrazluk da dok je na listi zahteva civilizovanje medija dati (Dez)informeru – TV licencu? Ili na primer, reći da ukidaš flekavi „Zverinjak“, a paralelno potpisivati ​​ugovore za novu sezonu? Ili na primer, objavljivati ​​nekakve fiktivne sume novce iznad glave glumaca koji su navodeći netačne podatke da su bili deo kastinga serije u kojima nisu angažovani.

Širiti laži, režati, kidisati i vređati zdrav razUM 24 sata dnevno 7 dana u nedelji – deceniju i kusur.

*

I da, Nikola Kojo je potpuno u pravu kada kaže da su nam ukrali radost. Orobili su nam smisao za humor. Izdžeparili štoseve. Operisani od šale, ubitačno nešarmantni i neduhoviti – nikada mi neće biti jasno kako su nam se dogodili.

Pametniji kojima je to poziv objasniće u istorijskim knjigama šta se nama dogodilo da ovu ekipu parazita toliko dugo puštamo da nam sisaju krv – ono što je meni važno jeste da ih prestati da ih gojimo i da počnemo da se lečimo od pijavica i vampira i da vratimo sebi pravo na sreću.

Biti srećan je normalna stvar.

A često je za sreću dovoljna samo šaka puna slatkih trešanja. Dok hodaš po kiši – uspravan. Subota je i svi su u gradu, a pod žutim kišobranom – gužva je mala, ali svako pomalo kisne što je fer.

*

Ta reč od tri slova – fer. Isterana iz rečnika kreatora ove demo verzije države – kod njih je sve na mufte. „Laž i mimikrija“ – opis im je dao pesnik.

Biti fer – prema sebi, a onda naravski prema drugima. Ali, za to je potrebno preispitivati ​​se. Ko se ovog maja nije preispitivao taj je u gadnom zaostatku sa realnošću.

„Šta očekuješ od mitinga?“ – pita novinar mlađanog posetioca po izlasku iz autobusa. Petak je i eto njega među nama.

Trepće ubrzano. Zbunjeno kaže – „Ne znam.“

„Zašto si došao?“ – pokušava potpitanjem da pomogne novinaru.

„Zato što mi je rečeno.“

Razmišljam dok ga gledam da li sam igde ikada bila u svom životu samo zato što mi je rečeno. Nisam.

Dečko – ne uzimaj bonbone od nepoznatih čika i ne ulazi u autobus ako ne znaš ko i gde te on vozi.

Ili jednostavno kada vidiš mikrofon, kao što rade starije kolege SNS kaže jednostavno – „Ne dajem izjave. Boli me zub.“

Da nije tragično bilo smešno. Zaista živimo „Urnebesnu tragediju“, samo što nam od ovog urnebesa idu suze i štetan je po organizam.

*

I tako ulazimo u jun. Tačnije – ušetavamo u finale proleća. Mešaju se briga, nada, optimizam, strepnja. Katatonični glasovi sudaraju se po mozgu – te uspeće, te neće uspeti – opet se ništa neće desiti, a onda talas pozitive – sve će se promeniti, ništa više neće biti isto. I tako na ringišpilu čekamo novu priliku da se sretnemo i da podelimo sve to između sebe i posle šetnje zaspimo snom pravednika umesto da plačemo od nemoći pod tušem.

***

BONUS VIDEO: Glumci se okupili kod trga Nikole Pašića pred proteste