0
Dve tone mleka teku od 18. marta svakodnevno ulicama Stajićeva, malog banatskog mesta u blizini Zrenjanina, jer lokalni proizvođač Jugoslav Tomić nema kome da proda ono što je taj dan proizvedeno na njegovoj farmi. U svetlu zimske nestašice kada u prodavnicama mleka nije bilo ni za leka, ovaj Jugoslavov potez mnogima se čini kao bahat. Međutim, on tvrdi da nema drugog izbora, a nadležni samo nemo sležu ramenima na celu ovu situaciju.
Jugoslav je prinuđen na ovaj korak, jer mleko nema gde da skladišti. Hteo je da ga pokloni, ali za to bi mogao da bude kažnjen – jer bi, prema zakonu, pre darivanja nekome mleko morao da pasterizuje, što on uz sve gubitke ne može da plati.
Razmišlja i da okonča porodični posao dug tri decenije, pa je od 300 grla koje poseduje već 50 poslao na klanje. Jugoslav nije usamljen primer. Ovakvih priča ste mogli da čujete stotine i tokom nedavnih protesta poljoprivrednika. Tada je Vlada kao spasonosno rešenje usvojila i zaštitne takse za mleko iz uvoza tvrdeći da će tako zaštititi domaćeg proizvođača. Međutim, nikakvog tu spasa nije bilo.
Treba biti iskren i priznati da su pojedini već tada ocenili da je to loš potez jer jedan požar nije ugašen, a buknuo je drugi. Naime, iako je najavila, vlada ovim taksama nije uspela da reši probleme nezadovoljnih mlekara, a napravila je štetu na drugoj strani prekršivši Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji. Sad ćete tu čuti razne priče i teorije o slobodnom tržištu i prilagođavanju istom, koje ništa ne znače ni Jugoslavu iz Stajićeva ni nekoj majci iz Beograda koja je zimus jurila po prodavnicama litar mleka.
U nekoliko koraka prešli smo od praznih rafova koji vape za mlekom do vojvođanskih puteva niz koje se slivaju reke tog istog mleka.
PROČITAJTE JOŠ
Kako i zašto?
Zar niko nije imao sluha da čuje ozbiljna upozorenja početkom marta da stočari neće imati kome da prodaju mleko jer su mlekare pune zaliha, a iz Evropske unije stižu jeftiniji mlečni proizvodi koje proizvođači sa Zapada ne mogu da prodaju u Rusiji?
Zar ne postoji u nadležnom ministarstvu neko ko se bavi analizom i predviđanjem? Neko ko osluškuje šta se dešava na svetskom tržištu, da li ima poremećaja u ponudi i tražnji i da li će ti poremećaji stići i do nas?
Ako niko tako stručan ne postoji u vlasti, možda su nadležni mogli da ga potraže na nekom od poljoprivrednih fakulteta ili instituta? Možda i ekonomisti znaju ponešto o tome?
Kako to da se privredni stratezi ekonomskog tigra sa Balkana problema u poljoprivredi sete tek kada nezadovoljni ratari ili stočari kombajnima prepreče put ili kad rafovi u prodavnicama ostanu prazni?
A tada nam svima preostaje samo da plačemo za prolivenim mlekom.