0
Danas se navršava četrdeset dana od udruženog zločinačkog poduhvata, zbog koga je u Novom Sadu u nekoliko sekundi izgubljeno petnaest ljudskih života. Umesto dostojanstvenog pomena za smiraj duša nevinih žrtava, po grobljima i kućama stradalih predsednik svega ovoga već danima izvodi dosad neviđeni mrtvozorački ritual, kao i obično isključivo za ličnu promociju.
Neko bi možda pomislio i za umirivanje sopstvene savesti, ali to nije taj film, jer da ima iole savesti i odgovornosti mnogi bi bili uhapšeni već prvog novembra popodne, a njihovi dosijei uveliko kompletirani i potkrepljeni čvrstim dokazima.
Umesto toga, kad nije prošla spika “jedino tu nadstrešnicu nismo renovirali”, kad se veseli ministar brže našao na žurci zbog oslobađanja nego u zatvorskoj kantini, kad se pokazalo da se narod, a posebno studentarija, više ne plaši kockastih tipova sa obaveznim kapuljačama i policijskim legitimacijama… smišljen je ovaj scenario za “Oskara”…
* * *
Džo Navaro (Joe Navarro), vodeći svetski ekspert za govor tela (body language), kome je “ikserašica” Tamara Sinobad poslala jednu fotografiju sa ove turneje, ne znajući ni o kome ni o čemu se radi, napisao je: “Izgleda da se čovek sa naočarima nametnuo ljudima sa desne strane. Izgledaju kao da žele da budu negde drugde.”
To je bio povod da lik koji na “X” objavljuje pod firmom “Prodavačica” (Stevan Trajković) istu fotografiju pogleda znatno pažljivije. Njegova analiza više nego vidljive neverbalne komunikacije pokazala se važnijom od izgovorenih budalaština i budalastih objava po društvenim mrežama, jer na neki način govori o ukupnoj situaciji u zemlji Srbiji:
“Svi zauzimaju zatvoren stav prema sagovorniku (prekrštene ruke) i deluju nezainteresovano za njegovo prisustvo, čak izgleda kao da su nevoljno prisutni… Predsednik je zauzeo poziciju u kojoj pokušava da dominira situacijom (ruke na stolu, nagnut ka njima), pogled ka osobi skroz desno koja deluje da se smeje mučno, na silu, zbog trenutnog pogleda ka njemu, dok ostali jedva čekaju da se sve to završi…
Osoba broj 4 ima stisnute usne i sklopljene ruke, pogled nije usmeren ka govorniku, govori da suzdržava bes i da mu nikako ne prija situacija…
Osoba broj 3 sklopljenih ruku ne interesuje se previše za prisustvo govornika i skreće pogled, nevoljno je tu…
Osoba broj 2, sklopljenih ruku, nagnuta napred, deluje besno ali se suzdržava iz nekog razloga…
Osoba broj 1 deluje utučeno i nezainteresovana za čitavu situaciju u kojoj se našla, rečeno joj da ispoštuje sve, ali je najmanje prisutna…”
PROČITAJTE JOŠ
Od mnogobrojnih komentara ispod ove analize, izdvojiću tri koji je bolno dopunjuju: “Ko je naredio da ga prime i ispoštuju sve? Čega se plaše? Sve su izgubili i slušaju prazne priče sumanutog koji nema šta da im ponudi osim laži i novca. (Anđelka Mitrović); “A vidi njega u zimskoj jakni koja kaže neću da se zadržavam duže od dva, tri minuta, da odglumimo ovo i krećemo. Ni minimum poštovanja nije pokazao, da skine jaknu…” (Jelena Stark); “Nisu oni na ulici, nego su zlo pustili u svoju dnevnu sobu… pustili su ga u kuću, zvali su ga u kuću, ponovo su ubili svoju decu!” (Siniša Tadić)
* * *
Zbog svega toga smatram da baš danas, na četrdeset dana od tog “crnog petka”, ali i prilikom svake objave o zbivanjima u zemlji Srbiji posle toga, treba pomenuti imena stradalih. Da ih ne zaboravimo i da ih ponovo ne ubijaju!
Dakle, u udruženom zločinačkom poduhvatu na Železničkoj stanici Novi Sad 1. novembra 2024. godine poginuli su: Nemanja Komar (rođen 2007) iz Stepanovićeva, Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove, Đorđe Firić (1971) iz Kovilja sa svoje dve unuke Valentinom Firić (2014) i Sarom Firić (2018), Milica Adamović (2008) iz Kaća, Mileva Karanović (1948) iz Kaća, Sanja Arbutina Ćirić (1989) iz Kaća, Stefan Hrka (1997) iz Beograda, Miloš Milosavljević (2003) iz Knićanina, Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva, Vukašin Raković (1955) iz Bukovca, Goranka Raca (1966) iz Novog Sada i Vasko Sazdovski (1979) makedonski državljanin iz mesta Sveti Nikola.
Tri mlade osobe primljene su u Klinički centar Vojvodina sa izuzetno teškim povredama ekstremiteta. Posle 17 dana borbe, preminula je Anja Radonjić iz Paraćina koja je imala samo 24 godine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare