Piše Ivan Mrđen: Potraga za nastavnicima

"Koliko god da je naše obrazovanje loše, ovo ovde je loše, ali na drugoj strani spektra. Moja ćerka u sedmom razredu prvi put pakuje knjige za školu. U sinovljevom razredu (desetom) imaju ispite ove godine, ali možeš da budeš izuzet ako ti je to mnogo stresno. To je sve što treba da znate u obrazovanju u Australiji", napisala je koleginica, koja je svojevremeno radila u "Večernjim novostima"."Celom obrazovnom sistemu Australije potrebna je ogromna reforma, prvenstveno zbog evidentne nastavničke krize", izjavio je pre tri dana za melburnški "Herald san" federalni ministar obrazovanja Džejson Kler (Jason Claire). Zbog toga je pokrenut "najveći remont ovog sektora u poslednjih deset godina".U minuloj deceniji ukupan broj prijava za posao nastavnika je opao za 16 odsto, a od novoprimljenih je više od polovine napustilo profesiju u prvih pet godina. Potražnja za nastavnicima je rekordno visoka, a nedostatak evidentan gotovo u svim školama. Studija uglednog Monah univerziteta, pokazala je da čak 70 odsto od oko 5.500 anketiranih australijskih nastavnika veruje da njihov rad ne uživa podršku i poštovanje javnosti."Neki nastavnici govore svojim učenicima: 'Nemojte postati učitelji', i to sada kad su nam potrebniji nego ikad", kaže ministar Kler.Ništa manji nije ni problem što federalne jedinice (države i teritorije) nadgledaju osnovne i srednje škole sa veoma različitim pravilima (i programima), a zatim studenti sa različitim nivoima znanja i radnih navika dolaze u nacionalni tercijalni sistem visokog obrazovanja. U tom smislu se i nacionalni sporazum koji je trebao da uskladi čitav sistem pokazao kao efektivno beskorisan.Najapsurdnije u svemu je što izgleda da novac nije najveći problem, iako se nastavnici žale da su nedovoljno plaćeni. Između 2009. i 2018. ukupna sredstva za vladine škole porasla su sa 26,4 milijarde australijskih dolara na 39 milijardi istih, ali je u istom periodu, prema podacima Programa za međunarodno ocenjivanje studenata, učinak pao za 22 odsto u matematičkoj i naučnoj pismenosti, dok je kod čitanja i pisanja ostao nepromenjen.Jedan od fokusa reforme biće da se deci iz siromašnijih i radničkih sredina i deci starosedelaca osigura isti pristup obrazovanju kao i onima iz bogatijih porodica. Pre svega tako što će im biti omogućeno pohađanje tzv. prep škola, kako bi se već sa pet godina uključili u obrazovni sistem."Ako ste dete siromašnog porekla, manje je verovatno da ćete ići u predškolsku ustanovu, manje je verovatno da ćete završiti srednju školu i manje je verovatno da ćete ići na univerzitet. Ovo je naša posljednja šansa da to ispravimo. Ako sada ništa ne preduzmemo, biće kasno", zaključio je federalni ministar.Alebert Ajnštajn je jednom prilikom rekao da je "obrazovanje ono što vam ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi". Očigledno je da su u Australiji shvatili da im pristižu generacije koje nemaju šta ni da zaborave!***********************************BONUS VIDEO: Ivan Mrđen: Šta je nama naša "Borba" dala?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ivanmrentajenamanaaborbadala-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3139168"]