Nedeljni ručak – uštirkani stolnjak umesto svakodnevne mušeme na astalu, vrela goveđa supa sa žutim, domaćim rezancima, rinflajš sa kuvanim krompirima i šargarepom, slatkasti paradajz sos ili sveže istrugani ren, obavezno kolač na kraju, čuvena „Marina torta“ koju je mama Janja spremala sa vodom i belancima, štruda s makom, vanilice ili u zimu salčići... A na radiju Radivoje Raća Marković, prenos utakmice sa „stadiona na Topčiderskom brdu“...
Nakupio sam puno takvih slika, ukusa i mirisa tokom nešto manje od decenije i po, tačnije od kako sam krenuo u osnovnu školu pa do punoletstva, kad sam se odvojio od porodice i otpočeo samostalni život, da bi se tokom bezmalo pola veka Mirinog i mog bračnog staža to neprestano vraćalo kao tradicionalna porodična vrednost. Menjali su se samo kolači i muzika sa radija…
U poslednjih petnaest godina, međutim, gotovo da je sastavni deo tih lepih nedeljnih slika postao i – Novak Đoković. Teniska finala u muškom singlu igraju se uvek nedeljom, a najbolji teniser svih vremena je, zaključno sa prekjučerašnjim u Parizu, učestvovao u ukupno 123 (gren slem, završni turniri i ATP serije 1000, 500 i 250). Od 23. jula 2006. i pobede u Amersfortu (protiv Nikolasa Masua) Novak je još 85 puta dodao šlag na tortu i uneo radost u naše domove. U proseku osam puta godišnje igrao je finalne mečeve na najvažnijim svetskim turnirima, pobedivši u više od dve trećine…
Nije mi namera da vas gnjavim opštepoznatom statistikom, jer sam pre dva dana, gledajući prenos iz Pariza, razmišljao o neprocenjivom doprinosu Novaka Đokovića uspostavljanju i održanju porodičnih veza i vrednosti. I o sreći što ga imamo, bilo da smo na okupu samo da bismo navijali za njega, bilo da nam ukrašava nedeljne ručkove slikama sa decom, porodicom, roditeljima, pa i onima koje bude nacionalni ponos.
Drugo je pitanje koliko smo sami u stanju da prihvatimo taj gotovo božanski dar, koliko smo se predali strahu i „životnim okolnostima na koje ne možemo da utičemo“. Koliko smo uopšte bili u stanju da čujemo Novakove reči da se “plaše i kukavice i hrabri ljudi, samo hrabri ljudi uprkos tom strahu nešto i urade u životu”.
BONUS VIDEO: Novak Đoković slavi sa decom posle finala u Parizu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar