Piše Ivan Mrđen: Lepota nije nešto fizičko

Ona je preminula na taj dan pre tri i po decenije, tako da smo obojica, uračunavajući godine kad je nije bilo u našem detinjstvu, zaključili da smo više od tri petine života pregurali samo uz maglovita prisećanja na osobu koja bi, da je bilo više sreće i pameti, mogla da ima mnogo značajnije mesto u svemu što donosi odrastanje, stasavanje, zasnivanje sopstvenih porodica, jednom rečju život.

O tome sam, pokušavajući da je razumem i opravdam, napisao roman “Koverat Ane Zonai” (“Prometej”, Novi Sad, 2021), sve u svemu kompleksno i razuđeno štivo iz koga je veoma teško izvući neku osnovnu ideju, misao, moto…

Možda i zbog toga sam pre dva dana, dok smo čistili korov oko majčinog groba i brisali već izbledelu mermernu ploču, razmišljao uglavnom o tome kako, ma koliko godina imali i ma šta postigli – nikad ne dođemo do tačke kad svojim roditeljima baš sve možemo da oprostimo.

Uvek će nam biti krivi za nešto, za pogrešno školovanje ili nametnuta okruženja, za to što su više mislili šta će svet (ili još češće familija) da kaže nego što su imali sluha za sopstvenu decu, za prerano prihvatanje nekih tradicionalnih obrazaca ponašanja i nerazumevanje novotarija, od mode i tehnologije do svakodnevnog ponašanja…

* * *

Danas se u zemlji Srbiji održavaju lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću, o kojima ne bih ovom prilikom, nešto zbog takozvane “izborne tišine”, a mnogo više zato što sam siguran da će već u nedelju uveče krenuti lavina komentara tipa “jesam li ja lepo govorio, pisao, upozoravao…”

U svemu tome, u to sam još ubeđeniji, neće izostati ni raspredanja o evidentnom sukobu generacija, naročito vidljivom u manjim sredinama, pri čemu će još jednom roditelji biti na stubu srama jer nisu razumeli nove naraštaje… Voleo bih da nisam u pravu, voleo bih da se u ove dve varoši na dva kraja Srbije načne piramida laži i obmana i da se pokaže da u ovo digitalno doba više nije toliko važno šta se besomučno emituje preko televizija sa naci-frekvencijama…

* * *

Zato je ovo prilika da u međuvremenu još nešto napišem o našoj majci. Ima o tome u mom romanu nekoliko rečenica kako je njeno najveće prokletstvo što je bila veoma lepa žena. Od rane mladosti pa do zrelih godina…

Nedavno mi je gospodin Vladan Ćosić, zadnja pošta Jalovik kod Šapca, ispričao kako se već godinama bavi mislima o različitim aspektima života i da ga prilično nerviraju mnogi koji olako određene rečenice pripisuju nekim poznatim književnicima ili glumcima. “Ako je suditi po objavama na društvenim mrežama, Dučić je bio pametniji od Sokrata i Aristotela zajedno”, našalio se moj prijatelj.

E, sad, meni za nastavak ove priče najbolje pasuje nešto što je, kažu, rekao Jovan Dučić (1874-1943): “Lepa je svaka žena, osim one koja misli da nije… i one koja misli da jeste”. Nije reč samo o nekakvoj “umišljenoj lepoti”, reč je o lepoti koja traži neprestano divljenje, potvrđivanje, pa i neku vrstu potčinjavanja njome opčinjenih. A onda, na kraju, sama ta lepotica postaje rob sopstvene predstave…

“Lepota je ono što čovek oseća u sebi a njegove oči reflektuju. Lepota nije nešto fizičko”, rekla je Sofija Loren, koja o tome s punim pravom govori i u desetoj deceniji života.

“Lepota žene se ne ogleda u njenom licu ili izgledu, prava lepota je ono što reflektuje njena duša. Lepota je njena pažnja koju posvećuje svemu što radi”, dodala bi njena ništa manje slavna koleginica Odri Hepbern (1929-1993).

Tu se završava priča o majčinoj lepoti za mene i moju braću, uz nas dvojicu tokom devedesetih i početkom ovog veka povremeno je njen grob posećivao i njen najmlađi sin Vladimir Mrđen (1955-2009). U njenim postupcima prema nama nije bilo baš puno lepote, možda je daljina uticala da praktično nikad ne upoznamo njenu pravu prirodu, te da nam posle njene iznenadne i prerane smrti ostane više tajni nego saznanja o refleksijama njene duše…

Što bi rekao Nikolo Amoniti u romanu „Dolazim po tebe i vodim te sa sobom“ („Vulkan“, Beograd, 2024) za neku izuzetno lepu ženu: “U paralelnom svetu, sa takvim telom i drugačijim mozgom, mogla je da bude sasvim druga osoba“.