0
Ne bih se tek tako priključio onima koji su se ovih dana podsmevali što je „policija uhapsila automobil“. Onaj naranžasti, zna se koje marke, zna se čiji, zna se čijeg „kumića“...
Koji je, kako vidim, još uvek na slobodi, zbog čega su u pravu svi što galame da „nije automobil vređao policiju već vozač“, koji je sve to snimao, vozeći nedozvoljenom brzinom gradskim ulicama… Pitanje je, međutim, da li je sve ovo samo „obična finta od strane policije i simuliranje rada institucija“.
Ima jedan poljski vic, iz onih gvozdenih vremena, kad su profesora matematike strpali u zatvor, jer je tvrdio da su dva i dva četiri. „Nije nego pet“, ubeđivaše ga kadije, one što i tuže i sude istovremeno. Kad su ga strpali u ćeliju, pita ga neko zbog čega je uhapšen, on ispriča ovako kao ja vama, a na to će glas iz mraka: „Opa, nešto se događa. Ranije je bilo osam!“
Ranije je bilo… sve ono zbog čega Udruženje roditelja dece stradale u saobraćaju traži hitnu izmenu zakonskih odredaba, i onih koje regulišu ponašanje učesnika u saobraćaju i onih kojima se propisuju kazne za bahatu i neodgovornu vožnju, posebno pod uticajem alkohola i narkotika, bekstvo sa mesta nesreće, prikrivanje zločina…
PROČITAJTE JOŠ
Njihovu decu, Nikolinu iz Kragujevca, Despota iz Zemuna, Andreja iz Niša, Dušana iz Sremske Mitrovice, Stefana sa Karaburme… da pomenem samo neka ubistva nemoćnih i nevinih, ništa ne može da vrati, ali pravedna kazna za bahate i neodgovorne počinioce bi makar mogla da umanji crnu statistiku. Zbog velikog broja stradalih pešaka (samo od početka ove godine – 23), Srbija je već godinama među najnebezbednijim zemljama u Evropi, a po blagim kaznama za siledžije za volanom na samom vrhu…
Pre nekoliko dana objavljeno je da su roditelji iz ovog udruženja uspeli čak da „iskopaju“ i nesretnu javnu tužiteljku, koja se navodno složila sa njihovim opravdanim zahtevima (od smanjenja dozvoljene brzine u naseljenim mestima i pred pešačkim prelazima do tretiranja ovih dela kao umišljaja). U njenom slučaju, to je negde „dva i dva su sedam“, ako se ima u vidu zbog čega se sve nije oglašavala, ali neka vajda i od toga da smo saznali da postoji…
U tom smislu je i „hapšenje lambordžinija“ nekakav napredak. Svedoci smo svakodnevnog ponižavanja policije, od čuvanja kojekakvih ograda oko nelegalnih radova do privođenja starica, od žmurenja na oba oka kad kraj njih prolazi banda sa crnim kapuljačama i motkama do podrške ispisivačima šablonizovanih grafita. Ponižavanja koje prvenstveno stiže od policijskih „šefova“ i njihovih vidljivih i nevidljivih „gazda“…
Neko je ovih dana objavio sumornu konstataciju da su građani Srbije potrošili sve vidove legalnog otpora i da im je jedina šansa „pobuna“ u redovima onih koji raspolažu nekom silom. Koju su do sada i koristili uglavnom zato da građanima ubiju bilo kakvu želju za javnim iskazivanjem neslaganja sa postojećim stanjem stvari…
A koliko su dva i dva, to u Srbiji više niko ne zna!
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
