Piše Ivan Mrđen: Kad se zoveš Petar Petrović

A to bilo one večeri kad su u kvalifikacijama za predstojeće Evropsko fudbalsko prvenstvo pobedili maltene svi favoriti, a posebno bili raspoloženi Španci i Belgijanci, pa nije pogodio samo onaj ko je tipovao na Maltu ili Andoru.Tako i mene zapalo da se tri dana dopisujem sa njihovim korisničkim servisom, koji je, kako sam kasnije čuo, bio zatrpan sličnim usplaherinim pitanjima “gde su moje pare”. Pre toga sam probao na četu za brze odgovore, ali da se nešto čudno događa bilo mi je jasno kad sam video da je očekivano vreme za njihov odgovor - šest dana (?!).Ne bih da ispadne da negativno reklamiram instituciju u kojoj sam već duže od decenije zaveden kao “Dunjindeda”, a još manje da propagiram tu vrstu sportske zanimacije… A nisu semenke…Zato ću komentar uopštiti činjenicom da se u poslednje vreme veoma često događa da nam negde neko, u cilju “poboljšanja usluge” ili, sve češće, “zaštite privatnosti”, toliko zakomplikuje korišćenje modernih komunikacija, da odmah pomislimo kako je sve bilo jednostavnije dok smo račune plaćali u pošti a informacije dobijali na nekom šalteru…U zemlji Srbiji, u kojoj je, prema istraživanju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija iz 2019. godine, više od 50 odsto građana starijih od 15 godina kompjuterski nepismeno, a više od 25 odsto stanovništva nikad nije koristilo računar ili internet, možda i zbog toga se u poslednje vreme sve manje govori o elektronskoj upravi, digitalnom bankarstvu ili on lajn kupovini, a protežira populizam u svim oblicima. Od srbovanja preko svake mere i ukusa do parizera na meru, ali bez ukusa.

Čekajući da se nekako razreši moj slučaj sa Batistutom, za svaki slučaj sam proverio da li imam pristup tom novom sajtu. Sitna uplata, pa sitna i opklada, taman da se hvalim kako sam “pao” na kvotu 1,16. (Eto ideje za marketinške stručnjake, kampanja tipa “promašite najmanju kvotu”.) Bilo kako bilo, opkladio sam se da će na utakmici američke druge lige (USL) između Las Vegas Lights FC i El Paso Locomotive FC biti postignuta dva gola, pa sam se obradovao kad su gosti već u 12. minutu poveli sa 1:0. Što je, by the way, ostalo do kraja!Moja priča je o tome da sam, čekajući to “dva plus”, malo pažljivije pogledao sastav obe ekipe, pa sam morao da primetim da u timu iz Teksasa kao midfielder igra Petar Petrović, imenjak i prezimenjak Mirinog i mog unuka iz Dubaija, koji baš ovih dana treba da zaigra za juniorski tim tamošnjeg kluba Al Nasr. Ali i to da je uz njegovo ime zastavica – Švedske!A taj Petar Petrović, bivši fudbaler Radničkog iz Niša i nekoliko švedskih klubova (u El Paso je stigao iz Treleborga), baš danas (15. septembra) slavi 28. rođendan, što je prilika da mu poželim da još najamnje pet, šest godina igra fudbal po belom svetu. Pa da se jednom, ko zna, negde na nekom terenu sretne sa našim Perom, zbog koga je i dobio ovu promociju…

Ovo je prilika da se podsetimo da jedan od najpopularnijih onlajn zahteva već godinama glasi: “Ostavite Petre Petroviće na miru!” Pod tim sloganom je pre desetak i kusur godina čak potpisivana i peticija, koja je imala u vidu da se to ime i prezime najčešće koriste kao “mustra” za popunjavanje raznih obrazaca ili članskih karata. Tako je stariji sin naše ćerke Marine Petar Petrović još pre četvrtog rođendana bio “klijent” četiri banke i “član” nekoliko političkih stranaka, tri sportska društva, pa čak i kluba kladionice “Atlantik”.Koja je u međuvremenu ugašena, možda i zbog toga što se previše igrala sa strpljenjem i živcima svojih mušterija, za koje neki misle da su pacijenti!