0
Što bi rekla mlađarija, 'ajde da malo „obrnemo igricu“, tačnije naslov mog jučerašnjeg teksta u kome sam se setio razgovora sa nedavno preminulim Brankom Rašovićem (1942-2024), centarhalfom čuvenog Partizanovog tima iz finala Kupa evropskih šampiona 1966. godine.
Bilo je to na utakmici Partizan – Sloboda u septembru 1977. godine, a zašto je to meni važno sve lepo piše u jučerašnjem tekstu. Međutim, u mom i životu naše porodice daleko je važnija jedna druga utakmica sa tuzlanskim prvoligašem, odigrana u nedelju 19. oktobra 1975. godine. O tome sam pre tačno deceniju i po u Blicu objavio sledeći zapis:
Na današnji dan pre 34 godine posmatrao sam prvenstvenu utakmicu Partizan – Sloboda iz Tuzle (2:1). Tad nije bilo mobilnih telefona, pa sam tek po povratku sa Stadiona JNA saznao da je tog popodneva moja Mira rodila našu prvu ćerku, Milenu. Veselje je počelo iste večeri i traje još malo pa tri i po decenije. Roditelji umeju da budu nepravedni prema (naj)starijem detetu, ali jedno je sigurno: to je ljubav koja traje najduže!
* * *
U istim novinama, od kako sam u aprilu 2004. počeo da se redovno “obraćam naciji”, kako je to govorio moj dragi kolega Stojan Drčelić (1964-2022), nisam propuštao priliku da na današnji dan napišem nešto o njoj i njenom sve u svemu veoma burnom i zanimljivom životu. Evo samo nekih…
2007: Američki san, made in Serbia. Mirina i moja najstarija ćerka Milena, koja danas slavi 32. rođendan, završila je fakultet, radi sjajan posao u uspešnoj američkoj firmi, cene je i ovde i u upravi, lepo se slaže sa njenom ćerkom Tamarom, koja je nedavno krenula u školu, već je proputovala pola sveta, ima svoj stan, vozi dobra kola… Sad sve češće čuje od kolega i drugara da joj je “pravo vreme” da se “upiše u neku stranku” i da tako “zaista uspe u životu”.
2011: Danas ćemo u Subotici proslaviti 36. rođendan Mirine i moje najstarije ćerke Milene (brojku namerno ističem, jer se ona polako približava vremenu kad će morati da malo više brine i o sebi). Lekari kažu da to počinje kad nam je broj godina veći od broja cipela i da mnoge žene greše čekajući da im signal za ozbiljniju brigu o sopstvenom zdravlju da tzv. biološki sat. Tada se najčešće pokaže tačnim stari aforizam da je biološki sat – “vreme kad se princeza pretvara u bundevu”.
2013: Na bilbordima po gradu jedan novi slatkiš reklamira se pod sloganom “Ti si najrazgranatiji deo tvog porodičnog stabla”. Mene to neodoljivo podseća na Mirinu i moju najstariji ćerku Milenu, kojoj je danas rođendan, jer je u naš porodični život osim dve preslatke unuke, Tamare i Ane, uvela čak tri zeta i još mnogo ljudi koje možda nikad ne bismo ni sreli, da Milena nije stalno činila ono što je druga poruka iz kampanje za isti taj proizvod. PRKOSI OBIČNOM!
* * *
Najzanimljiviji je, svakako, moj zapis za njen 35. rođendan, napisan pre njene selidbe u Suboticu i upoznavanja Kamerona, trećeg od kasnije pomenutih zetova, a skoro pune tri godine pre njene selidbe u Australiju…
Dakle, te 2010. godine u Blicu je pisalo: Na današnji dan pre 138 godina, 19. oktobra 1872. U Novom Južnom Velsu u Australiji nađen je “Holtermanov grumen”, ploča škriljca težine 235,14 kilograma, u kojoj je bilo tačno 82,11 kilograma zlata, što je najveća ikad pronađena količina tog plemenitog metala. Na današnji dan pre 35 godina, 19. oktobra 1975. moja Mira mi je pokazala zamotuljak težak 3.050 grama, u kome je bila još neutvrđena količina zlata. Jer se uvećava sa svakim danom kojim je naše živote ukrasila naša najstarija ćerka Milena.
* * *
U narednim godinama postalo je sasvim normalno da o njenom ostvarenju “američkog sna” na srpsko-australijski način pišem sa iskrenim ponosom:
2015: Popeo sam se na glavu svojim prijateljima pričom o tome kako je Mirina i moja najstarija ćerka Milena, koja baš danas puni četrdeset godina, uspela da dogura do mesta jednog od vodećih rukovodilaca u svojoj australijskoj firmi. A bio sam prisutan pre godinu i po dana kad je, praktično sa ulice, bez poznanstava, rođačkih veza ili partijske pripadnosti, prvi put konkurisala za jednu od pozicija u toj kompaniji, koja zapošljava više od 25.000 ljudi.
Na tu moju diku obično čujem: „To je uređena država, to je sistem, tako se radi“ ili „Takva su naša deca, svuda se probiju“. Uz ta dva komentara ide i jedan zajednički uzdah što u Srbiji nikad nećemo napraviti državu i sistem da na rukovodeća mesta dođu mladi, pametni i sposobni ljudi, bez poznanstava, rođačkih veza ili partijske knjižice.
2019: Da je Mirina i moja najstarija ćerka Milena Mrđen Rid (Read) danas u Beogradu, preporučio bih joj rođendansku vožnju autobusom od bloka 44 do Gornjeg grada u Zemunu, da baš ne otkrivam broj, i te linije gradskog saobraćaja i svećica na torti.
Pročitajte još:
“We love your work” – piše na objavi da je naša Milena među najboljim radnicima kvartala jul – septembar 2020. u jednoj od najznačajnijih firmi Australijske farmaceutske industrije. “Hvala što kontinuirano poboljšavaš stvari, velike i male, što imaš samopouzdanja i hrabrosti da deluješ da se pronađe bolji način i što ceniš tuđe ideje i zajednički radiš na pronalaženju rešenja”, potpisao je njen generalni direktor Ričard Vinsent.
Melburn, u kome ona živi evo već osmu godinu, od Beograda je udaljen više od 15.000 kilometara, a poštovanje pametnih, vrednih i sposobnih je čitav vek ispred ove nesretne zemlje u kojoj još nesretnija stara/nova premijerka može da izvali “biser”, koji je već danima hit društvenih mreža: “Nama nije problem, ili nije problem nijednoj zemlji, kad pričamo o odlivu mozgova, sam odliv mozgova. To može da bude dobro za jednu zemlju. Dok god vi uspete kao zemlja da taj odliv mozgova pređe u cirkulaciju mozgova. Dakle, da ti ljudi odlaze, ali i da se vraćaju u zemlju.”
“Nama nije problem odliv mozgova već ostanak idiota”, napisao je tim povodom moj prijatelj Miroslav “Dado” Hegenberger, koji već dve i po decenije živi u Kanadi.
* * *
“Ne učite decu da budu bogata. Učite ih da budu srećna. Na taj način će jednog dana znati da prepoznaju vrednost stvari, a ne njihovu cenu” – rekao je svojevremeno Duško Radović. Posle je to u nekoj televizijskoj emisiji ponovio Minja Subota, pa sad na internetu postoje dve “škole mišljenja” o autorstvu ove mudre poruke. Za ovu subotu i poslednji rođendan koji naša Milena piše četvorkom – ja zaista ne umem da smislim ništa ni lepše, ni pametnije. Ni da više liči baš na nju…