Piše Ivan Mrđen: Da se trgnemo i probudimo

Zaista mi je krivo što nisam ranije video najavu ovog značajnog događaja, jer bih verovatno našao način da se tokom današnjeg dana (sreda, 16. oktobar 2024.) pridružim učesnicima i gostima u hotelu “Metropol” u Beogradu, te da ga blagovremeno preporučim zainteresovanim posmatračima…

Ako ništa drugo, skretanjem pažnje na ovo okupljanje predstavnika relevantnih državnih institucija, domaćih i stranih organizacija, kao i stručnjaka iz oblasti bezbednosti dece iz zemlje i inostranstva, ponovo će se u fokus društvene pažnje vratiti problematika seksualne ekspolaticije dece, bezbednosti dece na internetu, te prevencije i suzbinjanja problema u dečjem ponašanju…

Sve to u zemlji Srbiji iz dana u dan čini konglomerat sve većih i sve teže rešivih problema, možda i zbog toga što se uglavnom bavimo ekcesima, tačnije posledicama, a ne uzrocima devijantnih ponašanja. I tu smo postali nekako selektivni, grozno će zvučati ali kao da je posle masakra u “Ribnikaru” sve ostalo nekako “sitno” i “nevažno”, pa se čak i među decom i u velikom broju porodica više ne govori o posledicama nasilja, koje ide od sitnih zadirkivanja do fizičkog maltretiranja…

Baš zbog toga vreme je da se trgnemo i probudimo!

* * *

U tom smislu skoro da je važnije da umesto uobičajene promenade u “Metropolu” i prokolarnog pominjanja učesnika i govornika, što obično prati ovakve masovne skupove, javnost bude naknadno upoznata sa najvrednijim saznanjima, iskustvima i dobrim praksama u zaštiti dece, sa posebnim fokusom na unapređenje njihove bezbednosti u fizičkom i onlajn okruženju.

Zato je na temu prevencije i suzbijanja seksualne eksploatacije veoma važno saslušati Dušana Vukovića, kliničkog psihologa i sudskog veštaka iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, te Miroslava Jovanovića, rukovodioca Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima u Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Of course, isto važi i za izlaganja Kristine Šulc, supervizora i forenzičkog intervjuera u Palomar Health Centru (SAD) i Džin-Lan Li, zamenice okružnog tužioca iz Santa Klare (takođe SAD).

* * *

Siguran sam da nema kuće u kojoj se makar jednom dnevno maloletnicima svih uzrasta i oba pola ne kaže “pusti već jednom taj telefon iz ruke” ili “pretvoriće ti se glava u ekrane”… Ima u tome i zakasnelih reagovanja na svojevremeno “smirivanje deteta uz igrice”, osećanja gubljenja kontrole nad uticajima, navikama i vrednostima, bojazni zbog generacijski uočljivih promena u fizičkim sposobnostima, pa je u tom smislu indikativno što će panel o bezbednosti dece na internetu početi kraćom predstavom “Generacija aplikacija” Ane Rudakijević.

Posle toga će o ulozi škola i roditelja u zaštiti dece na internetu, govoriti David Rajt, CEO, SWGfL, Velika Britanija, dok će sa postupcima u slučajevima “zlostavljanja putem deljenja eksplicitnih fotografija na Google pretrazi“, prisutne upoznati Jan Machowski, šef Odeljenja za kvalitet pretrage i bezbednost, Google, Švajcarska.
Nije sve na starijima, pa će uloga dece u stvaranju sigurnog digitalnog okruženja biti predstavljena kroz lekcije iz projekta “Webdetektivi” Slobodana Negića, edukatora i analitičara u Centru za nestalu i zlostavljanu decu.

* * *

Njegova koleginica Jovana Škorić moderiraće panel diskusiju “Sistemski odgovor na probleme u ponašanju kod dece”, u kojoj će učestvovati Olivera Zečević, rukovodilac Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije MUP-a Srbije, Jelena Zorić, direktorka Centra za socijalni rad u Novom Sadu, Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i Slobodan Arsenijević, specijalni pedagog i psihoterapeut, član Saveta Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Upravo od predstavnika “sistema” očekuje se da ovom prilikom kažu nešto i o stvarnim uzrocima nasilja koje je eskaliralo 3. i 4. maja prošle godine u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i selima Dubona i Malo Orašje. O tome je pre tri dana potresno svedočila Suzana Stanković Čikić, majka dečaka Andrije Čikića ubijenog u masakru u “Ribnikaru”:

“Sada, posle tragedije, čujem od nekih vršnjaka optuženog dečaka ubice da je bio čudan. Kako je moguće da niko nije primetio da dete ima probleme, kako je moguće da odrasle osobe to nisu videle? To je nešto o čemu u budućnosti treba da vodimo računa. Deca moraju da budu svesna da sve što rade ima svoje posledice, ali i roditelji treba da shvate da roditeljstvo nije igra…

Sistem vrednosti se iskrivio i uloga porodice se izgubila. Moramo pod hitno da menjamo nešto u našem sistemu kako se ovakve tragedije ne bi ponovile. Svi treba da se trgnemo i probudimo, jer će se drugačije i roditelji ponašati kad budu znali da će snositi odgovornost za ono što njihova deca rade.”