Piše Ivan Mrđen: Iz svakog sela po jedno kuče

To mi je prvo palo na pamet, kad sam na Fejsbuk stranici koleginice Lidije Jovetić video objavu o sastavu „reprezentacije Srbije“ na predstojećim beogradskim izborima. Ajmo prvo, kako je red, da prepišemo taj „tim snova“:

„Kompletan naziv liste za beogradske izbore je ’Aleksandar Vučić – Beograd sutra’, a čine je Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Rasim Ljajić – Socijaldemokratska partija Srbije (SDS), Milan Krkobabić – Partija ujedinjenih penzionera i proletera Srbije (PUPPS), Milan Stamatović – Zdrava Srbija (ZS), Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija (JS), Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka (SRS), Aleksandar Vulin Pokret socijalista (PS), Nenad Popović – Srpska narodna partija (SNP), Ivan Karić – Zeleni Srbije (opet ZS), dr Balint Pastor – Savez vojvođanskih Mađara (SVM), Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici, Andreja Mladenović – Samostalna srpska stranka (SSS), Saša Borojević – ’Porodični alarm’ i (namerno ostavljeno za kraj) Miloš Vučević – Srpska napredna stranka (SNS).“

Siguran sam da se na glasačkom listiću neće pojaviti ova bulumenta, jer gotovo da nema nekog zbog koga bi svaki iole razuman čovek precrtao čitavu ekipu. S druge strane ima tu i nekih nepomenutih poput pokojnog Srpskog pokreta obnove ili onih koji u ovom trenutku imaju status „rado viđenog gosta“ kao što su „Boško, Nestor i Gajić“, kako ih je u komentaru ispod Lidijine objave poređao Pavel Petrović...

* * *

Ako ste se nekad pitali kako će izgledati Narodni pokret za državu, koji je predsednik svega ovoga najavio još u martu prošle godine, to vam je to, „svi su tu i sve podseća na sreću“. Kad sam već pomenuo Džeja Ramadanovskog (1964-2020) i njegovu pesmu „Nedelja“ ima na ovom spisku više njih koji bi od muke zapevali: „Šta da kažem ocu kad me pita gde sam, s kim sam, kako sam, sta radim… Šta da kažem, šta da slažem sad, a da ga ne rastužim, da mu bol ne pričinim...”

Ja, lično, tu pre svega imao u vidu Ivicu Dačiča, Balinta Pastora i Milana Stamatovića!

* * *

Primao sam platu svojevremeno u nečemu što se skraćeno zvalo SK SSRNJ, pun naziv “Savezna konferencija Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije”, što je opet u zvaničnim dokumentima objašnjavano kao “front organizovanih socijalističkih snaga, na čelu sa Savezom komunista”.

Ne znam kako zvuči “front organizovanih narodnjaka i naravno Džej”, ali i to je jedna od asocijacija sa kojom ću se svakako nositi u narednom periodu.

Do neke takve prilike, međutim, nekako mi se prikladnijim čini stari kartaroški izraz iz naslova ovog teksta. Izbori u Srbiji, a posebno u Beogradu, su već dugo velika prevara, još veći blef i, što je naročito važno, šansa da na kraju najbolje prođu - kibiceri.

Zato se ne bih previše bavio političkim delovanjem tako raznorodnog skupa partija, pokreta i organizacija, za koje još više nego za naprednjačku elitu važi ono "ne znam nikoga ko bi za vas glasao da mene nema na listi" (uzmimo za primer Vulinov PS, Popovićevu SNP ili penzionersko-proletersku kombinaciju familije Krkobabić).

* * *

S druge strane, veoma je interesantno ponašanje tog zamišljenog “čopora”.

U bezbednoj zoni, izmešani do neprepoznatljivosti po pasminama, veličinama i bojama, sakriveni iza predvodnika, oni sad samo kevću, da bi se kasnije, kad svaki dobije neku “kućicu”, svi osetili mnogo snažnijim nego što jesu i počeli da laju i pokazuju zube, zavisno od dužine lanca koji im je ostavljen za “slobodno” kretanje i delovanje...

Zajednički im je samo kazan iz koga se hrane, zbog čega su se i okupili.