Ivan Mrđen Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Legendarni Ivica Osim preminuo je prekjuče, samo pet dana pre nego što bi proslavio 81. rođendan. Ne pamtim da se o nekome govorilo sa toliko poštovanja, od rodnog Sarajeva do Japana. Najdirljiviji su memorijali sa Grbavice, iz Humske i sa Merkur Arene u Gracu. U Železničaru je ostvario najveće igračke uspehe, a trenerske u Partizanu i Šturmu, osnovanom baš 1. maja 1909. godine.

Uz sve to provlači se i nekoliko setnih “eh, da nije”. Da se “Švabo” 1968. nije povredio u polufinalu Evropskog prvenstva u Italiji, da nije 1985. desni bek Videotona postigao gol tri minuta pre kraja “Željo” bi igrao u finalu Kupa UEFA protiv madridskog Reala, da nije 1992. reprezentacija Jugoslavije zbog sankcija vraćena sa Evropskog šampionata u Švedskoj, ne bi tamo trijumfovala “rezervna” selekcija Danske.

A da dve godine ranije u četvrtfinalu Mondijala u Italiji nisu promašili penale protiv Argentine Dragan Stojković, Dragoljub Brnović i Faruk Hadžibegić, “možda ne bi bilo rata u Jugoslaviji”, kako je govorio Osim.

Ovaj tekst pišem 2. maja, baš na dan kad je pre 51 godinu Željezničar pobedio Crvenu zvezdu sa 4:1 na njenom stadionu. Utakmica prvenstvena, ne preterano značajna, ali u pozadini je priča za sva vremena. Izlaze igrači na teren, odjednom komešanje, Fikret Mujkić hoće da udari nekog od zvezdaša, Osim umiruje sudiju, grli prvo protivnike, a onda svoje levo krilo odvlači na stranu.

Kasnije se saznalo da su zvezdaši neumesno vređali Mujkića zbog veze sa poznatom pevačicom, sa kojom se pre toga zabavljao Dragan Džajić, ali i to da mu je Osim rekao: “Ako hoćeš da im uzvratiš kako treba – eno ti terena!”

Na toj utakmici Boško Janković je podstigao sva četiri gola za Saralije, ali se i danas smatra da je to bila životna partija – Fikreta Mujkića!

Komentari

Svi komentari (0)