0
"U subotu sam opet išao na proteste. Nijedan nisam propustio do sada, jer znam koliko je to bitno za moju decu, ali i nas, njihove roditelje, da živimo u normalnoj i uređenoj zemlji. Bitno mi je da deca idu u školu bez straha da će ih neko tamo zlostavljati, psihički ili fizički, da im ne ispiraju mozak srednjevekovnom litijaškom propagandom, da ih ne uče mržnji prema gejevima, Jevrejima, da ih ne uče da su četnici bili dobri momci… Želim da društvo u kome odrastaju na njih može da utiče pozitvno, kako se ne bi pretvorili u monstrume koji će sutra nekome učiniti zlo…"
Tako je počeo jednu od svojih mnogobrojnih objava po društvenim mrežama naš sugrađanin Vladimir Jovanović, koji je zbog četvrtog po redu protesta „Srbija protiv nasilja“ minule subote propustio proslavu 25-godišnjice mature.
„Ne mogu da vam opišem koliko mi je bilo draže da budem okružen normalnim ljudima, neopterećenim mržnjom, glupošću i radikalštinom, mojim ljudima koje ne poznajem lično, nego da idem da se nerviram među poznanike koji su se prodali partiji. Posle svih ovih godina zaista ne bih mogao da svarim situaciju da ih pogledam u lice i da vidim kako je, na primer, jedan od njih, od prodavca parfema iz gepeka dogurao do zamenika ministra“, objasnio je Vladimir.
On za razliku od mnogih, pa i nas koji se bavimo javnim poslom, nije zaboravio da je isti taj ministar svojevremeno za jednog dečaka koga su zlostavljali u školi rekao „ovom na licu kao da piše – muči me“. E, ta pamet i ta logika je pomogla sisitemu da se spirala vršnjačkog nasilja ubrza poput rolerkostera, da bi na kraju stvorio monstruma koji je ugasio jedanaest života.
““Nisam otišao, jer bih svašta rekao onima koji misle da možeš da budeš dobar čovek i stručnjak ako si u društvu ovakvih koje sam pomenuo. Zato je u pravu i moja prijateljica Taša, koja im je lepo odgovorila da proslavu ove godišnjice treba da održimo ispred Skupštine. Onima koji su se prodali partiji i to veče veselili i kreveljili, samo da poručim da će njihova sramota biti večna“, napisao je sada već 44-godišnji Vladimir.
Pročitajte još:
I poslao baš snažnu poruku: „Bivši moji drugovi, želim da sačuvam sva ona lepa sećanja iz nevinog doba naše mladosti, i da to više ne kvarim time kakvi ste postali danas. Možda se sretnemo za jedno 25 godina, kad zaista shvatite u čemu ste učestvovali, kad sebi budete priznali da ste debelo pogrešili!“
Zašto je Vladimiru te večeri bila važnija budućnost njegove dece nego kreveljenje sa nekadašnjim školskim drugaricama i drugovima, na svoj način govori niz njegovih tvitova, koje doslovno prenosim:
„Supruga i ja smo u prvih sedam godina braka pokušavali da dobijemo decu i konačno smo prihvatili da to nije u kartama za nas. Pokušali bismo još i veštačkom oplodnjom, ali to smo odložili zbog korone.
Onda se desilo čudo! Zatrudnela je i to smo shvatili kao čudo, jer su sve analize pokazivale da to nije moguće. Jednog dana, ubrzo posle ove vesti, šetali smo parkom u kraju gde živimo. Prvi put sam tada video detelinu sa četiri lista, ubrao sam se i dao mojoj dragoj supruzi, kao dobar znak za naše prvo dete.
Par koraka dalje, ona je takođe našla još jednu sa četiri lista i poklonila je meni, kao još jedan dobar znak. Mislim, koje su šanse da se nađu dve, i to tako jedna za drugom? Kao dobar znak, četvorolisnu detelinu smo ugravirali na unutrašnjosti naših burmi.
Sin je došao i lepo raste. Doneo nam je mnogo sreće u životu, a on sam je divno i mirno dete. Ubrzo posle njega smo saznali da je opet trudna, što je još jedno čudo s obzirom na sve. Hajde jednom grom da udari na isto mesto, ali dva puta?!
Evo, došao je i drugi sin, super napredna beba, divno dete i još toliko sreće u našoj kući… Nedavno je napunio svoj prvi mesec. I znate šta? Za njih bih sve uradio da postanu dobri i srećni ljudi, zbog njih ću ići na sve proteste dok od ove zemlje ne napravimo zemlju za njih!
Sreća najveća!
A sad malo upozorenja, ako želite i srećne nastavke. Zamislite da uz toliko sreće, ljubavi, smeha, suza… odgajite dete do škole. Pošaljete ga tamo, misleći da će se o njemu starati stručnjaci, da će biti bezbedno, da će naučiti korisne stvari, a dobijete…
– manijake koji bez problema unose oružje u školu;
– maltretiranje od strane deteta nekog partijskog budžovana ili lokalnog siledžije kome niko ne sme ništa;
– učiteljice koje ga uče da mrzi gejeve i potom bez vašeg znanja vode na litije u okviru školskih izleta;
– revidiranje istorije gde će učiti da je njegov pradeda partizan bio zlikovac, baba osnivač pokreta otpora takođe, a četnici protiv kojih su se borili zapravo heroji;
– da ga na školskom igralištu regrutuju huligani koji ih kao ‘uče fudbal’, ali i sve huliganske parole, kriminal…
Da ne zaboravim i pedofile u vrtićima, koji su maltretirali i po tridesetoro dece, a posao su dobili samo zato što su u partiji, izbačeni sa posla, pa onda ponovo vraćeni među zlostavljanu decu, jer su u toj istoj partiji!
I onda vam dete postane kolateralna šteta, zbog nekog ostrašćenog manijaka.
Sve ovo se dešava. Na svoje oči gledam i iskušavam u svojoj okolini, ništa nije plod fikcije… i imam pomešana osećanja besa i straha! Zato ljudi moji, osvestite se!“
Vladimir je ovaj niz završio snažnom porukom svima koji misle da ni ovog puta neće biti neke naročite vajde od mirnih građanskih protesta: “Ovom zlu moramo stati na kraj. Izađite na proteste, pokažite neslaganje sa ovim mafijašima! Ako to mogu da uradim ja, svakog petka, mrtav umoran od posla i rada oko dece, siguran sam da možete i vi! Vidimo se na protestima ‘Srbija protiv nasilja’, nema izgovora, jer ovo i vas čeka, bez izuzetka!“
* * *
Ponekad su ovakve priče, u stvari direktni prenosi svakodnevnog života, bar za mene koji već skoro pune dve decenije svakodnevno nešto objavljujem, poput deteline sa četiri lista. Simbol koji svi razumeju, koji budi nadu, ali sam po sebi ne donosi sreću… Za nju se svako od nas mora da izbori. Ako ne može sam, neka izabere dobro društvo, evo već u petak!
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?