„Danas je Dan Republike i stari je popio malo“ - tako glasi stih iz jednog prastarog hita "Zabranjenog pušenja". Dozvolite mi da ove godine po tom pitanju nemam nikakav komentar, jer sam jučerašnji dan proveo u Kataru, zadnja pošta stadion Al Janoub, Doha. A tamo baš nije bilo prilike da se nešto popije...
Praznik nekadašnje socijalističke i federativne Jugoslavije, države raskomadane u krvavom građanskom ratu, uz desetine hiljada žrtava, stotine hiljada raseljenih i skoro milion izbeglih sa njenih prostora prvi put se poklapa sa utakmicama svetskog fudbalskog šampionata.
Koji su se do sada održavali početkom leta…
Od Mondijala u Francuskoj na svakom su učestvovala po dva ex-yu predstavnika: SR Jugoslavija i Hrvatska (1998), Hrvatska i Slovenija (u Japanu i Južnoj Koreji, 2002), Srbija i Crna Gora kao jedna ekipa i Hrvatska (Nemačka, 2006), Srbija i Slovenija (Južna Afrika, 2010), Bosna i Hercegovina i Hrvatska (Brazil, 2014), Srbija i Hrvatska (Rusija, 2018), koje su prisutne i ovih dana u Kataru.
Za to vreme reprezentacije nastale iz mnogo mirnije raspadnutog Sovjetskog Saveza beleže samo četiri nastupa: Rusija (2002 i 2014, plus 2018 kao domaćin) i Ukrajina (2006), a naslednice nekadašnje fudbalske velesile Čehoslovačke dva – Češka (2006) i Slovačka (2010). Neko bi rek’o da je Jugoslavija rasturena da ne bi bila fudbalska velesila!
Danas je dan za nostalgiju. Sećanje na jednu veliku državu i njen najveći praznik. Na svinjokolje i „Zabranjeno pušenje“. Na putovanja u Trst i Beč zbog poklona za Novu godinu…
Osnovno značenje reči nostalgija je tuga za zavičajem, ali meni se baš danas, i zbog Jugoslavije i zbog fudbala, mnogo više sviđa Vujaklijina odrednica da je to „čežnja za nečim što nam je nekad bilo veoma drago i prijatno“!
BONUS VIDEO: Šta očekujete od srpskih fudbalera na mundijalu?