Danas ni jedno dete u familijama mojih prijatelja i drugara neće krenuti u osnovnu školu. Jedni omatorili, drugi prestareli, treći čekaju da se “steknu uslovi”, četvrti šetaju kučiće… Mada nije isključeno da će me, kad krenu slike po društvenim mrežama, neko od njih opomenuti da prva rečenica nije tačna…
Samo je polazak u prvi razred svečanost, a već svaki sledeći povratak u školu postaje sve veća muka, posebno za roditelje… Nije reč samo o skupoći knjiga, udžbenika, rančeva, garderobe, patika… bez obzira koliko ovaj avgustovsko-septembarski izdatak može da bude traumatičan.
Dosetile su se to i banke, pa na sve strane nude kredite za “premošćavanje”, najčešće pod sloganom “back to school”. Valjda će, kad se kaže na engleskom, roditeljima izgledati normalno da sve što je potrebno ne mogu da obezbede bez novih zaduživanja.
Danas će, kao i obično, učiteljice i učitelji, nastavnice i nastavnici, deklamovati večitu mantru kako će “ove godine sve biti drukčije”, kako je neophodno da se “već od prvog dana svi uozbilje” i slične besmislice…… Bez obzira što će ovog septembra izostati već tradicionalni “štrajk prosvetnih radnika”, društvo u celini nije ni za jotu pomerilo težište svoje pažnje ka školstvu.
Da ne pominjem već tradicionalni “finski model”, koji se u ovdašnjim interpretacijama svodi samo na visoke plate nastavnika. Uzmite program bilo koje stranke, svuda deklarativno zalaganje ne samo za veće mesečne iznose na računima prosvetara, već i za besplatne udžbenike, besplatne užine, smanjivanje obimnog gradiva, modernizaciju nastave…
Sad probajte da se setite, da li ste o bilo kojoj od ovih tema bilo šta čuli na televizijama za ružičastu stvarnost i onima koji rade na strujomere?! Svima nekako lakše da se “prave Englezi”…
***
BONUS VIDEO: Deca migranti kreću u školu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: