Piše Ivan Mrđen: A sad nešto o rukometu…

„O čemu bismo nas dvoje pričali da nema rukometa“, rekla mi je Mirina i moja najmlađa ćerka Marina sredinom devedesetih u povratku sa treninga juniorki Radničkog. Bilo je lepo jesenje veče, pa su pulenke čuvenog Duleta Petrovića vežbale na otvorenom betonskom igralištu na Crvenom krstu.

Kasnije je tu podignuta sportska hala kao privremeni objekat, koju su ovih dana počeli da ruše. Navodno je tu planirana izgradnja nove hale i još ponečega. Kažu, to je cena po kojoj je „Duda“ Ivković prestao da napada politiku predsednika svega ovoga, inače pokrovitelja, zbog korone, smandrljane proslave veka Sportskog društva Radnički, osnovanog 1920. godine.

Mada je, kako se gradi po Vračaru, opravdana strepnja da će toga „još ponečega“ biti sve više. Dodaš hotelčić, pa neki sprat sa stanovima, tu su i lokali u prizemlju, videlo se to na mnogo mesta u gradu, od severne tribine Omladinskog stadiona i igrališta Haduka sa Liona do nekadašnje hale OKK Beograda u Zdravka Čelara… Ostaje nada da „krstaši“ neće dići ruke od rukometa.

Ne znam da li ste primetili, ali na ovogodišnjem prvenstvu Evrope za rukometaše u Mađarskoj, među 24 reprezentacije čak šest su sa prostora nekadašnje zajedničke nam države. Iz našeg ugla gledano, svih šest! Od kojih će bar dve „buktinje“ u narednu fazu takmičenja.

To je direktna posledica čuvene jugoslovenske škole rukometa, ali i činjenice da je rukomet bio obavezan u završnim razredima svih osnovnih škola u Jugoslaviji, zbog čega su i školski sportski tereni i sale, uglavnom imali rukometne dimenzije. Kasnije su dodavani koševi, što je rezultiralo uspesima u ova dva kolektivna sporta.

Što reče nova gradonačelnica Graca Elke Kar, inače komunistkinja, „od Jugoslavije je imalo šta da se nauči“. Nije baš o rukometu govorio ni glumac Nikolo Kojo, ali njegove reči se lepo uklapaju u ovu priču:

„Ja sam čovek prošlog veka. Rođen u Beogradu, vaspitavan kao Jugosloven i građanin sveta. Žao mi je što današnji mladi veličaju i vole samo političke granice koje su im neke alave budale odredile i mrze sve što nije to. Verovatno će, kad obiđu malo sveta, shvatiti o čemu govore ljudi mojih stavova i iskustava.”